Otkrivene tajne „Zamaleka“
U ponedeljak 31. maja u Parobrod teatru predstavljen je roman „Zamalek“ Dejana Tiago-Stankovića, dobitnika Nagrade Evropske unije za književnost.
Osim autora, govorili su i Goran Marković, reditelj i prvi čitalac „Zamaleka“, i Svetlana Todorović, svedok epohe, koja je u Egiptu provela skoro 40 godina. Ivana Šćepanović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, čitala je odlomke iz knjige.
„Zvezda večeri“ bila je gospođa Svetlana Todorović. Njoj je arapska svakodnevnica poznata od 1984. godine do naših dana. Nakon decenija provedenih u Egiptu, Todorovićeva se seća: „Kada dođeš u Kairo, plačeš prvu nedelju dana. Kada odlaziš iz njega, plačeš mesecima“.
Prema njenim rečima, u Kairu je u svakom momentu skoro dva miliona stranaca.
„Kako su bili kolonijalna zemlja, nemaju odbojnost prema strancima kao mi. Ipak, morate što pre da naučite da postoje teme o kojima se ne govori. Ne priča se o: veri, Izraelu i Jevrejima, porodici i braku, kao i o ženskim pravima.“ Todorovićeva je dodala da je „to potpuno druga civilizacija, u kojoj se majka ceni i voli, a otac poštuje. Otac je taj koji odlučuje, koga se plaše.“
Tiago-Stanković je potvrdio da su događaji iz knjige „manje-više realni“. Od pravog Koste iz Egipta, koji nije bio antikvar, do iznenadne smrti čoveka u vozu, kome su ukrali sat, što je svojim očima autor video u Portugaliji. „Bez obzira na to što je ’Zamalek’ priča o životu žena u Egiptu, radni naslov tokom pisanja glasio je ’Posthumne avanture Koste antikvara’“, potvrdio je Tiago-Stanković.
Svetlana Todorović se nadovezala na opasku da je njen prijatelj ubijen, a iza sebe ostavio nasledstvo od 7,5 miliona dolara u rimskoj banci i 500 hiljada u kairskoj. Prema njenim rečima, bio je pametan, govorio je devet jezika, ali je nju i tadašnjeg konzula ambasade policija u Kairu odvodila na ispitivanje tokom noći. „U Kairu možete da kupite cipele, da idete kod lekara tokom noći, pekare su otvorene...“
Dejan Tiago-Stanković je objasnio da je Svetlana Todorović kao višedecenijska „Zamalećanka“ dobar pripovedač i da mu je bila neka vrsta „muze“ tokom rada na „romanu o kismetu“. Šaljivo je dodao da je ona kao „Petrija Dragoslava Mihailovića, samo malo gospodskija verzija“.
Prvi čitalac „Zamaleka“ Goran Marković izjavio je da je Dejan Tiago-Stanković „posebna ličnost u ovoj našoj provincijalnoj i prostačkoj sredini, jer mnogo putuje, glumi u hrvatskim filmovima i predstavlja evropski duh pisca“. Po rečima Markovića, „on je retka zverka među piscima naše zemlje i ovog grada, gde su čitave generacije bile zaključane i malo su putovale... Dragoceno je ono što piše Tiago-Stanković, jer uvek ima ’distancu’, onoga ko sa strane posmatra. Njegovi ’Estoril’ i ’Zamalek’ pisani su iz ’iskošene’ vizure. To ga čini ’evropejcem’“, zaključio je Marković.
Roman „Zamalek“, nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost, možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Izvor: UK Parobrod
Foto: UK Parobrod
„Zvezda večeri“ bila je gospođa Svetlana Todorović. Njoj je arapska svakodnevnica poznata od 1984. godine do naših dana. Nakon decenija provedenih u Egiptu, Todorovićeva se seća: „Kada dođeš u Kairo, plačeš prvu nedelju dana. Kada odlaziš iz njega, plačeš mesecima“.
Prema njenim rečima, u Kairu je u svakom momentu skoro dva miliona stranaca.
„Kako su bili kolonijalna zemlja, nemaju odbojnost prema strancima kao mi. Ipak, morate što pre da naučite da postoje teme o kojima se ne govori. Ne priča se o: veri, Izraelu i Jevrejima, porodici i braku, kao i o ženskim pravima.“ Todorovićeva je dodala da je „to potpuno druga civilizacija, u kojoj se majka ceni i voli, a otac poštuje. Otac je taj koji odlučuje, koga se plaše.“
Tiago-Stanković je potvrdio da su događaji iz knjige „manje-više realni“. Od pravog Koste iz Egipta, koji nije bio antikvar, do iznenadne smrti čoveka u vozu, kome su ukrali sat, što je svojim očima autor video u Portugaliji. „Bez obzira na to što je ’Zamalek’ priča o životu žena u Egiptu, radni naslov tokom pisanja glasio je ’Posthumne avanture Koste antikvara’“, potvrdio je Tiago-Stanković.
Svetlana Todorović se nadovezala na opasku da je njen prijatelj ubijen, a iza sebe ostavio nasledstvo od 7,5 miliona dolara u rimskoj banci i 500 hiljada u kairskoj. Prema njenim rečima, bio je pametan, govorio je devet jezika, ali je nju i tadašnjeg konzula ambasade policija u Kairu odvodila na ispitivanje tokom noći. „U Kairu možete da kupite cipele, da idete kod lekara tokom noći, pekare su otvorene...“
Dejan Tiago-Stanković je objasnio da je Svetlana Todorović kao višedecenijska „Zamalećanka“ dobar pripovedač i da mu je bila neka vrsta „muze“ tokom rada na „romanu o kismetu“. Šaljivo je dodao da je ona kao „Petrija Dragoslava Mihailovića, samo malo gospodskija verzija“.
Prvi čitalac „Zamaleka“ Goran Marković izjavio je da je Dejan Tiago-Stanković „posebna ličnost u ovoj našoj provincijalnoj i prostačkoj sredini, jer mnogo putuje, glumi u hrvatskim filmovima i predstavlja evropski duh pisca“. Po rečima Markovića, „on je retka zverka među piscima naše zemlje i ovog grada, gde su čitave generacije bile zaključane i malo su putovale... Dragoceno je ono što piše Tiago-Stanković, jer uvek ima ’distancu’, onoga ko sa strane posmatra. Njegovi ’Estoril’ i ’Zamalek’ pisani su iz ’iskošene’ vizure. To ga čini ’evropejcem’“, zaključio je Marković.
Roman „Zamalek“, nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost, možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Izvor: UK Parobrod
Foto: UK Parobrod
Autor: Dejan Tiago-Stanković
