Ovacije oduševljenja u Mariboru za „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića
Predstava „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića s velikim je uspehom izvedena 28. oktobra na sceni Drame Slovenskog narodnog gledališta u Mariboru.
Sala koja prima 844 posetioca bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Slovenačka publika sa velikom pažnjom, uz smeh i aplauze, pratila je uverljivo izvođenje reprezentativnog ansambla „Šopalovića“, i nagradila petominutnim ovacijama na kraju predstave.
U predstavi „Putujuće pozorište Šopalović” igrali su: Dragan Bjelogrlić, Jasna Đuričić, Nenad Jezdić, Anita Mančić, Branko Vidaković, Marko Janketić, Jovana Belović, Sanja Marković, Irfan Mensur, Miloš Samolov, Milica Sužnjević, Miona Marković, Neda Šutvić, Vanja Radivojević, Nađa Ristić i Ana Lečić.
Radnja drame odvija se u Užicu i na duhovit način prikazan je mentalitet građana i ponašanje karakteristično za male varoške sredine. Prisutno je preplitanje dve stvarnosti, egzistencijalne, ratne koju žive građani Užica u teškim uslovima okupacije, straha i gladi, i nematerijalne koju predstavljaju glumci kao označitelji svega metafizičkog i bezvremenskog.
„To svesno ili nesvesno preplitanje, razdvajanje ili poklapanje stvarnosti i pozorišta, to što se granica između njih briše, krije, premešta i iznenada se pojavljuje na neočekivanim mestima, to je osnovna igra ove drame“, kaže Ljubomir Simović.
U predstavi „Putujuće pozorište Šopalović” igrali su: Dragan Bjelogrlić, Jasna Đuričić, Nenad Jezdić, Anita Mančić, Branko Vidaković, Marko Janketić, Jovana Belović, Sanja Marković, Irfan Mensur, Miloš Samolov, Milica Sužnjević, Miona Marković, Neda Šutvić, Vanja Radivojević, Nađa Ristić i Ana Lečić.
Radnja drame odvija se u Užicu i na duhovit način prikazan je mentalitet građana i ponašanje karakteristično za male varoške sredine. Prisutno je preplitanje dve stvarnosti, egzistencijalne, ratne koju žive građani Užica u teškim uslovima okupacije, straha i gladi, i nematerijalne koju predstavljaju glumci kao označitelji svega metafizičkog i bezvremenskog.
„To svesno ili nesvesno preplitanje, razdvajanje ili poklapanje stvarnosti i pozorišta, to što se granica između njih briše, krije, premešta i iznenada se pojavljuje na neočekivanim mestima, to je osnovna igra ove drame“, kaže Ljubomir Simović.
