Pesnik koji čuva čistotu doživljaja da bi mogao da je pretoči u poeziju
U Biblioteci grada Beograda 18. maja predstavljena je pesnička knjiga Igora Mirovića „Svetlo u svetioniku“
Pored autora o knjizi su govorili Matija Bećković, Ivan Negrišorac i Selimir Radulović.
Promociji je prisustvovao i veliki broj poklonika poezije Igora Mirovića, ličnosti iz javnog života, ali i poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije.
Ovo je četvrta knjiga poezije Igora Mirovića.
Nova knjiga sadrži izabrane pesme iz prethodne tri zbirke i nove koje se grade na ciklusu „Svetionici“ iz zbirke „Povratak u Logos“. Pesme iz novog ciklusa svojevrsni su razgovor sa najznačajnijim ličnostima iz naše istorije.
U svom obraćanju, akademik Bećković je ocenio da se stara izreka „ko peva zlo ne misli odnosi i na našeg pesnika Mirovića“. „Sa svih ekrana se trude da pokažu kako je život prevazišao poeziju, da je lišena moći, a pesnici značaja, da su prošla vremena poezije... Za sve to kao da pesnici ne haju i na putu za Logos ne dižu ruku od maternjeg jezika“, rekao je Bećković.
Mirovićeve pesme su svojevrsni razgovor sa najznačajnijim ličnostima naše istorije kao što su Stefan Nemanja, Petar Petrović II Njegoš, Sveti Petar Cetinjski, Đurađ Crnojević, Jaša Tomić, car Dušan ili kralj Milutin.
Selimir Radulović je istakao da je Mirović starim i novim pesmama „dao lep doprinos savremenom srpskom pesništvu, pevajući o savremenom čovek i svetu koji nestaje u čeljustima greha, na horizontu panonskog krajolika i srpskog patriotizma“. „Tri desetleća je Mirović u vlasti snova, ali i politike, u vlasti dva naizgled suprostavljena sveta... Pesnik ili političar? I jedno i drugo, ne vidim razloga da i nadalje ne bude tako i da ga svetlo u svetioniku vodi i dalje“, rekao je Radulović.
U neplaniranom obraćanju okupljenima, patrijarh Porfirije je čestitajući Miroviću na zbirci pesama rekao, između ostalog, da je „svaki čovek i poeta zato što je svaki stvoren po slici i prilici Božjoj. A Bog je poeta... Tvorac, onaj koji stvara. Mi smo po slici Božjoj stvoreni, mi smo poete. To je dato i zadato i treba da se potvrdimo kao poete. Iako smo poete, mali je broj onih koji su uspeli da dođu do podobija poete, to jest tvorca. Jedan od njih jeste Igor...“
Ivan Negrišorac je rekao da ga je Mirović zainteresovao još kao mlad pesnik, a danas je kao pesnik uredan, građanski fin, i jedan od retkih političara kojima je izuzetno stalo do političke kulture u našem ambijentu. „U Miroviću se nalazi dečak pesnik koji čuva čistotu doživljaja da bi mogao da je pretoči u poeziju, a njegov talenat sa godinama dobija sve bogatije forme.“
Negrišorac je ocenio da je Mirović najveći uspeh postigao tamo gde je spojio dve strane svoje ličnosti, i tamo „gde se pozabavio svetionicima srpske istorije, politike i kulture, odnosno istorijskim ličnostima koje su pokazale kuda treba ići.“
Promociji je prisustvovao i veliki broj poklonika poezije Igora Mirovića, ličnosti iz javnog života, ali i poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije.
Ovo je četvrta knjiga poezije Igora Mirovića.
Nova knjiga sadrži izabrane pesme iz prethodne tri zbirke i nove koje se grade na ciklusu „Svetionici“ iz zbirke „Povratak u Logos“. Pesme iz novog ciklusa svojevrsni su razgovor sa najznačajnijim ličnostima iz naše istorije.
U svom obraćanju, akademik Bećković je ocenio da se stara izreka „ko peva zlo ne misli odnosi i na našeg pesnika Mirovića“. „Sa svih ekrana se trude da pokažu kako je život prevazišao poeziju, da je lišena moći, a pesnici značaja, da su prošla vremena poezije... Za sve to kao da pesnici ne haju i na putu za Logos ne dižu ruku od maternjeg jezika“, rekao je Bećković.
Mirovićeve pesme su svojevrsni razgovor sa najznačajnijim ličnostima naše istorije kao što su Stefan Nemanja, Petar Petrović II Njegoš, Sveti Petar Cetinjski, Đurađ Crnojević, Jaša Tomić, car Dušan ili kralj Milutin.
Selimir Radulović je istakao da je Mirović starim i novim pesmama „dao lep doprinos savremenom srpskom pesništvu, pevajući o savremenom čovek i svetu koji nestaje u čeljustima greha, na horizontu panonskog krajolika i srpskog patriotizma“. „Tri desetleća je Mirović u vlasti snova, ali i politike, u vlasti dva naizgled suprostavljena sveta... Pesnik ili političar? I jedno i drugo, ne vidim razloga da i nadalje ne bude tako i da ga svetlo u svetioniku vodi i dalje“, rekao je Radulović.
U neplaniranom obraćanju okupljenima, patrijarh Porfirije je čestitajući Miroviću na zbirci pesama rekao, između ostalog, da je „svaki čovek i poeta zato što je svaki stvoren po slici i prilici Božjoj. A Bog je poeta... Tvorac, onaj koji stvara. Mi smo po slici Božjoj stvoreni, mi smo poete. To je dato i zadato i treba da se potvrdimo kao poete. Iako smo poete, mali je broj onih koji su uspeli da dođu do podobija poete, to jest tvorca. Jedan od njih jeste Igor...“
Ivan Negrišorac je rekao da ga je Mirović zainteresovao još kao mlad pesnik, a danas je kao pesnik uredan, građanski fin, i jedan od retkih političara kojima je izuzetno stalo do političke kulture u našem ambijentu. „U Miroviću se nalazi dečak pesnik koji čuva čistotu doživljaja da bi mogao da je pretoči u poeziju, a njegov talenat sa godinama dobija sve bogatije forme.“
Negrišorac je ocenio da je Mirović najveći uspeh postigao tamo gde je spojio dve strane svoje ličnosti, i tamo „gde se pozabavio svetionicima srpske istorije, politike i kulture, odnosno istorijskim ličnostima koje su pokazale kuda treba ići.“
1/49
Pesnik je prisutnima pročitao nekoliko svojih pesama, a na kraju i potpisao knjige čitaocima.
