Poezija osvaja svoj prostor
Objavljivanjem antologije savremene srpske poezije „Logične pobune“ u Laguni, mladi pesnici i njihovo stvaralaštvo postaju vidljiviji širem krugu čitalaca, i to je veliki domet ove knjige, ali još mnogo može da se učini da poezija kod nas dobije mesto koje joj pripada.
O ovoj temi najviše je bilo reči na promociji knjige koja je održana 31. maja u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Na promociji su govorili priređivač antologije Stevan Bradić i autori i autorke čija je poezija deo ovog izdanja: Maša Seničić, Srđan Gagić, Anja Marković, Bojan Vasić, Jelena Anđelovska, Branislav Živanović, Maja Solar i Dejan Kanazir.
U knjizi su zastupljeni svojim stvaralaštvom i Radmila Petrović, Vladimir Tabašević, Vladimir Stojnić, Vitomirka Trebovac, Ivana Maksić i Goran Živković.
Stevan Bradić je na početku istakao da je naša pesnička scena heterogena i da postoje brojni stilovi i brojna strujanja. „Pokušao sam da predstavim određene tendencije koje postoje i ponudio sam tri pravca koja mi se čine adekvatnim. Naime, generacija pesnika koji su rođeni od 1980. do 1986. ima određenu tendenciju ka interakciji između poezije i teorije, tendenciju ka gustoj metaforici, ka političnosti svog izraza. Generacija od 1986. do 1990. napušta tu vrstu teoretičnosti, okreće se ka čulnom iskustvu, ka impresijama, dok najmlađa generacija kao da se negativno određuje prema obe ove generacije.“
Bradić je istakao da sve pesnike povezuje pobuna „koja se nalazi u samom jezgru poezije. Ona može biti pobuna protiv društvenih konvencija, protiv rodne nejednakosti, ali može biti pobuna protiv eksploatacije na radnom mestu ili protiv jezika koji je okoštao i sužen“.
Maja Solar smatra da je mesto poezije u našem društvu vrlo loše jer uslove određuju tržišni kriterijumi. „Najvažnije je da stvorimo uslove da možemo slobodno da se izražavamo kroz poeziju.“
Bojan Vasić piše jer mu je zanimljivo. „Niko od nas ovde poezijom se ne bavi profesionalno u smislu da živi od pisanja poezije. Ne postoji ništa drugo sem entuzijazma što nas drži. Poezija ima svoju publiku, ali ta publika tek treba da se stvori.“
Maša Seničić smatra da mladi glasovi poezije treba više da se čuju i da podrška treba da dođe od pesnika starije generacije koji su već etablirani.
Poezija se piše i čita, deli i cirkuliše, govori i izvodi, pogotovo izvan klasičnih tokova, možda više nego ikada pre, primećuje Stevan Bradić. On smatra da je poezija novijih generacija jednako dobra kao i u ma kom drugom periodu, a možda i bolja od, recimo, poezije pisane tokom devedesetih godina.
Na promociji su govorili priređivač antologije Stevan Bradić i autori i autorke čija je poezija deo ovog izdanja: Maša Seničić, Srđan Gagić, Anja Marković, Bojan Vasić, Jelena Anđelovska, Branislav Živanović, Maja Solar i Dejan Kanazir.
U knjizi su zastupljeni svojim stvaralaštvom i Radmila Petrović, Vladimir Tabašević, Vladimir Stojnić, Vitomirka Trebovac, Ivana Maksić i Goran Živković.
Stevan Bradić je na početku istakao da je naša pesnička scena heterogena i da postoje brojni stilovi i brojna strujanja. „Pokušao sam da predstavim određene tendencije koje postoje i ponudio sam tri pravca koja mi se čine adekvatnim. Naime, generacija pesnika koji su rođeni od 1980. do 1986. ima određenu tendenciju ka interakciji između poezije i teorije, tendenciju ka gustoj metaforici, ka političnosti svog izraza. Generacija od 1986. do 1990. napušta tu vrstu teoretičnosti, okreće se ka čulnom iskustvu, ka impresijama, dok najmlađa generacija kao da se negativno određuje prema obe ove generacije.“
Bradić je istakao da sve pesnike povezuje pobuna „koja se nalazi u samom jezgru poezije. Ona može biti pobuna protiv društvenih konvencija, protiv rodne nejednakosti, ali može biti pobuna protiv eksploatacije na radnom mestu ili protiv jezika koji je okoštao i sužen“.
Maja Solar smatra da je mesto poezije u našem društvu vrlo loše jer uslove određuju tržišni kriterijumi. „Najvažnije je da stvorimo uslove da možemo slobodno da se izražavamo kroz poeziju.“
Bojan Vasić piše jer mu je zanimljivo. „Niko od nas ovde poezijom se ne bavi profesionalno u smislu da živi od pisanja poezije. Ne postoji ništa drugo sem entuzijazma što nas drži. Poezija ima svoju publiku, ali ta publika tek treba da se stvori.“
Maša Seničić smatra da mladi glasovi poezije treba više da se čuju i da podrška treba da dođe od pesnika starije generacije koji su već etablirani.
Poezija se piše i čita, deli i cirkuliše, govori i izvodi, pogotovo izvan klasičnih tokova, možda više nego ikada pre, primećuje Stevan Bradić. On smatra da je poezija novijih generacija jednako dobra kao i u ma kom drugom periodu, a možda i bolja od, recimo, poezije pisane tokom devedesetih godina.
1/19
Potražite „Logične pobune“ u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
