U stanu vlada organizovani haos. Police su krcate nagradama i priznanjima i gomilom njegovih knjiga na raznim jezicima. Horst je jedan od vodećih norveških autora kriminalističkih romana i piše knjige i za odrasle i za decu. Njegov serijal o Vilijamu Vistingu za sada ima jedanaest knjiga.

Vilijam Visting nije uobičajeni detektiv iz romana. On nije propali, ogorčeni tip koji ima problem sa alkoholizmom. Više je prizeman momak, skroman i posvećen čovek koji se razume u ljudsku prirodu i koji veruje da njegov posao u policiji ima značaja.

„Mnogo ljudi me pita da li sam ja Visting, ali kada bih to rekao, bilo bi hvalisavo zbog svih tih dobrih osobina koje ga odlikuju“, kaže Horst. „Čitao sam o svim tim detektivima koji piju, idu uokolo sa bradom od tri dana i imaju viski na stočiću kraj kreveta. Ono što sam ja hteo da stvorim jeste policajac koji je više kao oni ljudi koji su radili u kancelariji kada sam i ja bio tamo.“

Horst je uvek uživao u pisanju i pisao je priče još kao dete. Posle srednje škole primljen je i na novinarski fakultet i na policijski univerzitet. Izabrao je policiju i pisanje je ostavljeno po strani dok je uživao u policijskoj karijeri i osnivao porodicu.

„A onda jedne jesenje večeri 2001. u krevetu sam čitao neki norveški kriminalistički roman, koji je bio toliko loš da sam ga tresnuo o zid. 'Ja mogu bolje od ovoga' viknuo sam. Moja žena koja je ležala pored mene, upitala me je zašto to i ne uradim. Ugasili smo lampu i ja sam proveo narednih pola sata prevrćući se u krevetu. Onda sam ustao i počeo pisati ono što će postati moj debi roman. Nikada nisam mislio da će to biti išta više od obične knjige no postao je veliki hit!“

Sledilo je narednih osam romana o inspektoru Vistingu a očekuje se i još. Horst je takođe napisao i nekoliko trilera za decu. Dugo vremena je pokušavao da, uz karijeru pisca, nastavi posao u policji, ali je 2013. shvatio da mora da izabere: policajac ili autor. „To nije bila laka odluka. Uživao sam u poslu policajca; to je uzbudljivo i interesantno zanimanje. U isto vreme to je i ozbiljan posao sa puno odgovornosti. Kada sam prestao da ga radim, bukvalno sam osetio da mi je ogroman teret spao s leđa. Nedostaje mi ali ne žudim da se vratim.“

Njegovo iskustvo policajca je važno za njegovo delo, ne samo u pogledu tehničkih detalja vezanih za policijsku istragu, već još više u pogledu toga kako zločin utiče i na žrtve i na počinitelje.

„Susretao sam se sa ljudima koji su bili žrtve užasnih zločina a moj posao je uključivao i razgovor sa počiniocima. Ti susreti u kojima ste licem u lice sa bolom, očajem i kajanjem drugih ljudi, su verovatno doprineli autentičnosti u mojim romanima koje, bez njih, ne bi bilo.“

Izvor. scandinaviantraveler.com