Predstavljanje „Izabranih dela Selimira Radulovića“ u Biblioteci grada Beograda
U četvrtak 6. juna od 19 sati u Biblioteci grada Beograda (Odeljenje umetnosti) biće predstavljena „Izabrana dela Selimira Radulovića“ u sedam tomova.
Pored autora, govoriće i Biljana Đurović i Ivan Negrišorac.
U Radulovićevim „Izabranim delima“ sabrano je njegovih jedanaest pesničkih knjiga (prvih pet tomova), knjiga eseja (šesti tom) i knjiga razgovora s Milošem Jevtićem (sedmi tom).
U najnovijoj duhovnoj obnovi srpskog pesništva Selimiru Raduloviću pripada posebno mesto. Saglasno tome, akademik Matija Bećković veli da je on, svojim pesništvom, overio da Velika knjiga, kod Srba i u srpskom pesništvu, ima isti značaj kao kod drugih naroda. Episkop bački i novosadski dr Irinej ovog pesnika imenuje kao jedinog, u srpskom pesništvu koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, no što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog, smatrajući ga za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte). Ivan Negrišorac, jedan od najuglednijih savremenih srpskih pesnika i kritičara, navodi da je Selimir Radulović, „na stazi izrazito hrišćanskog pevanja i mišljenja, nesumnjivo najtvrđe uporište, u kojem se hrišćanska molitva dodiruje i spaja s pesničkom rečju“.
Pored autora, govoriće i Biljana Đurović i Ivan Negrišorac.
U Radulovićevim „Izabranim delima“ sabrano je njegovih jedanaest pesničkih knjiga (prvih pet tomova), knjiga eseja (šesti tom) i knjiga razgovora s Milošem Jevtićem (sedmi tom).
U najnovijoj duhovnoj obnovi srpskog pesništva Selimiru Raduloviću pripada posebno mesto. Saglasno tome, akademik Matija Bećković veli da je on, svojim pesništvom, overio da Velika knjiga, kod Srba i u srpskom pesništvu, ima isti značaj kao kod drugih naroda. Episkop bački i novosadski dr Irinej ovog pesnika imenuje kao jedinog, u srpskom pesništvu koji, uz duhovnike i bogoslove, mistagoški vidi, kroz koprenu vidljivog, no što je nevidljivo, a stvarnije je od vidljivog, smatrajući ga za našeg najboljeg znalca monaške i asketske literature među pesnicima (i piscima uopšte). Ivan Negrišorac, jedan od najuglednijih savremenih srpskih pesnika i kritičara, navodi da je Selimir Radulović, „na stazi izrazito hrišćanskog pevanja i mišljenja, nesumnjivo najtvrđe uporište, u kojem se hrišćanska molitva dodiruje i spaja s pesničkom rečju“.
