Sa autorom će, o knjizi i njegovom dosadašnjem stvaralaštvu, razgovarati Jasmina Topić.

Roman „Uzvišenost“ bavi se temama koje opsedaju savremenog čoveka, temama samoće u svetu prepunom ljudi, ljubavi u svetu u kom se naizgled lako dolazi do svega što poželimo, opasnosti u svetu koji je opsednut udobnošću i bezbednošću. To je priča koja se dešava sutra, u ambijentu istovremeno poznatom i neobičnom, i možemo lako da zamislimo da se dešava nama, jer je svet koji nas u toj izmaštanoj budućnosti čeka logičan nastavak onoga koji nas već danas okružuje.

Junakinja „Uzvišenosti“ obitava na društvenoj margini, iz okrnjene je porodice, nema mnogo prijatelja, niti bogzna kakvu perspektivu, i pred njom se problemi iz prošlosti i njene sadašnjosti samo množe, sve do tačke kada će morati da donese radikalne odluke ne bi li sebi obezbedila bilo kakvu budućnost. Intimna ljubavna i porodična drama ukrštaju se u knjizi sa širom žanrovskom tapiserijom, na kojoj sudbine običnih ljudi postaju nerazdvojni deo krupnih događaja, i na neki način utiču na njih, dok životi protagonista neizbežno bivaju promenjeni tim radikalnim globalnim promenama.

„Uzvišenost“ sadrži sve elemente naše stvarnosti, kao i neke koje, u ovom ili onom obliku, možemo očekivati u skorijoj budućnosti...

Tuševljaković smatra da je ovaj roman istovremeno najfantastičkije i najrealističnije njegovo delo: „Maksimalno se oslanja na to kako doživljavam svet oko nas, i kako ga doživljavaju ljudi oko mene, zbunjeni, sluđeni, pomalo uplašeni, a ipak puni neke neuništive nade, dok paralelno s tim u priču uvodim elemente koji kao da su potekli iz nekog sna, u kom je ta ista stvarnost prelomljena pod drugačijim uglovima, ekstremnija, skarednija i još opasnija. Mislim da je knjiga istovremeno nežna i strašna, za mene je makar takva; često je veoma topla i lična, samo da bi, u trenucima kada secira ono što nas možda čeka iza ugla, postala hladna i promišljena. Zanimalo me je na koji način se u jednom delu može ostvariti kombinacija tih emocija i temperatura.“