Činjenica da se kao urednik knjige potpisao Župac, koji je već stekao dobru reputaciju da uspešno uređuje dela domaćih pisaca, bila je svojevrsna garancija da se radi o dobrom štivu. Župac je rekao da mu „pričinjava zadovoljstvo da govori o prvim knjigama jer one su uvek nešto posebno i neponovljivo jer se pisac za taj zadatak priprema veoma dugo, a sve docnije knjige, koje mogu da budu i kvalitetnije, nemaju posebnu auru novine.“

„To je priča o ljubavi, napisana u formi dnevnika, pripada krtom realizmu, a ako bi se tražio muzički ekvivalent za njen ritam, to bi bio stakato koji čitaoce, prevashodno čitateljke kojima je knjiga i namenjena, odmah privuče“, rekao je Župac.

On smatra da se može reći da je u pitanju „knjiga o emocijama i strastima koje plamte u nama, ali istovremeno duhovita i poučna romansa o unutrašnjem sukobu devojke i žene u junakinji.“

Junakinja Marija ima 27 godina, nema posao, ali ima završen fakultet. Živi sa roditeljima mirnim i usamljenim životom u porodičnoj kući na Zvezdari. Ima samo nekoliko prijateljica i jednog prijatelja, Lazu. Iznenada, kako to obično u životu biva, za samo nekoliko meseci njen život će se potpuno promeniti. Dobiće posao kao nastavnica hemije, investitori će kupiti kuću. Sledi selidba, i neočekivano, kao u romantičnim komedijama, njena prva ljubav iz osnovne škole vraća se u Beograd iz Kanade gde je proveo više od deset goidna.

Župac je konstatovao da je autorka sa kojom je sarađivao duže od godinu dana uspela da veoma dobro razreši odnos prema vremenu i prostoru tako da priča teče veoma glatko i postigla je da čitalac dobije autentičnu sliku svakodnevice devojke koja je u potrazi za ljubavlju i osobom koja će je voleti.

Psihijatar i psihoterapeut koji se u praksi bavi problemima odrastanja dr Ilić kazao je da je autorka veoma precizno odabrala da junakinja ima 27 godina jer je to granična crta da se iz adolescencije pređe u period zrelosti. On milsi da je roman interesantan, inspirativan i jeste romantična urbana priča ali nije komedija, iako ima dosta humora.

Ilić je prisutnima na promociji rekao da je junakinja na početku romana nezrela osoba, njen psihološki razvoj nije dovršen i ta produžena nezrelost je fenomen savremenog društva u kojem mladi odlažu da se uključe u svet odraslih, gde se od njih očekuje da budu odgovorne osobe. „Marija šlajfuje u mestu što je tera da počne da razmišlja o svojim odnosima sa pripadnicima suprotnog pola od idealizovane prve ljubavi do Laze koga smatra samo prijateljem.“

Nataša Ikonić rođena je 17. maja u Beogradu. Diplomirala je na Tehnološko-metalurškom fakultetu, na katedri za hemijsko inženjerstvo i osam godina je predavala hemiju (i još nekoliko stručnih predmeta) u srednjoj školi u Zemunu. Godinu dana je radila u jednoj firmi kao specijalista za ljudske resurse. Prilično dugo se bavi astrologijom. Počela je da vodi dnevnik u jedanaestoj godini, ali je tek skoro shvatila da u ormaru više nema mesta za nove sveske i počela da piše knjige.

Nataša Ikonić, kao i njena junakinja, profesorka je hemije, izgubila je kuću u kojoj je rođena i bavi se astrologijom, ali inače to nije autobiografski roman i Marija je ličnost za sebe.

Upoređivana sa delima autorkine slavne koleginice Sofi Kinsele, Nataša Ikonić je rekla da joj se sviđa kako Kinsela piše, posebno njen smisao za humor, ali da se trudila da to ne bude plagiranje već jedna srpska priča o potrazi za ljubavlju i ostvarenju devojačkih snova.

U muzičkom delu nastupio je Danilo Anđelković, profesor muzičkog vaspitanja.