Predstavljen „Praznik beznačajnosti“ Milana Kundere na Laguninom književnom klubu
Beznačajnost oslobađa.
U petak, 2. septembra, u knjižari Delfi u SKC-u održana je devetnaesta tribina Laguninog književnog kluba, na kojoj je predstavljena knjiga „Praznik beznačajnosti“, novi roman čuvenog svetskog pisca Milana Kundere.
Na tribini su govorili književni kritičari Aleksandar Ilić i Milan Vlajčić, kao i Janja Stjepanović i Jasmina Radojičić, urednice u Laguni.
Milan Vlajčić istakao je da je „fascinantno da neko u osamdeset četvrtoj godini života napiše ovako duhovitu, lucidnu, promišljenu, psihološki nijansiranu i filozofski utemeljenu knjigu. U isto vreme razigranu, maštovitu.“
Profesor Ilić, odličan znalac češke književnosti i prevodilac, podsetio je da je Kundera sa svojim romanom „Šala“ i zbirkom pripovedaka „Smešne ljubavi“ – jedinim dvema knjigama objavljenim u Čehoslovačkoj pre nego što je tamošnji politički režim zabranio štampanje Kunderinih dela – odmah stekao veliku popularnost u SFRJ. „On je“, dodao je Ilić, „sve vreme intenzivno pisao, ali ’za fioku’ i jedino su mu u Kanadi dela štampana na čehoslovačkom, a zatim su švercovana u Čehoslovačkoj, da bi tek posle pada Berlinskog zida skinuta zabrana da se Kunderina dela objavljuju u zemlji u kojoj je pisac rođen. U međuvremenu se već nastanio u Francuskoj, gde je postepeno prešao da piše na jeziku svoje nove domovine.“
Prema rečima Ilića, „Kundera je u inostranstvu bio lokomotiva čehoslovačkog otpora protiv sovjetskog nametanja staljinističkog komunizma i stalno je podsećao da se ljudi čuvaju velikih reči i ideologija koje su tokom 20. veka odnele u smrt 100 miliona ljudi.“
Primedbu jedne od urednica da je Kundera ipak odbijao da se odredi kao „disident“, te da je isticao da njegova dela nisu ni „politička“, ni „disidentska“, već jednostavno „umetnička dela“, Milan Vlajčić je prokomentarisao sledećim rečima: „Pravi i veliki pisci ne vole da budu disidenti. Oni žive disidentsku sudbinu, ali oni brane dostojanstvo umetnosti. Kundera je bio najčitaniji pisac jedne velike kulture koja se zvala jugoslovenska, u kojoj je postojalo veliko čitalačko tržište.“
Vlajčić je dodao da Kunderin „Praznik beznačajnosti“, poput Bahovih fuga, predstavlja varijaciju na teme kojima se pisac – „majstor ironije“ – uvek iznova vraćao. Za Vlajčića, ovaj po obimu neveliki roman, svojom jednostavnošću i varljivom i prividnom lakoćom kojom je napisan, pokazuje Kunderino majstorstvo da pokaže da je smisao života u odbrani dostojanstva, ljudskosti i humanosti.
Milan Kundera rođen je u Brnu 1929. godine. Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom „Praško proleće“. Posle gušenja „Praškog proleća“ i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Godine 1975. prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. Zbog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo. Na češkom jeziku objavio je romane: „Šala“ (1967), „Život je drugde“ (1973), „Oproštajni valcer“ (1973), „Knjiga smeha i zaborava“ (1978), „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ (1984) i „Besmrtnost“ (1990); zbirku pripovedaka „Smešne ljubavi “(1968) i dramu „Žak i njegov gospodar“ (1971). Na francuskom jeziku objavio je romane: „Usporavanje“ (1995), „Identitet“ (1997), „Neznanje“ (2000) i „Praznik beznačajnosti“ (2013); kao i knjige eseja: „Umetnost romana“ (1986), „Iznevereni testamenti“ (1993), „Zavesa“ (2005) i „Susret“ (2009).
Prvog petka u novembru, na jubilarnoj dvadesetoj tribini Laguninog književnog kluba, biće reči o romanu Svetlane Aleksandrovne Aleksijevič (prošlogodišnje dobitnice Nobelove nagrade) „Černobiljska molitva“, koji će biti na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 7. novembra.
Do susreta!
Na tribini su govorili književni kritičari Aleksandar Ilić i Milan Vlajčić, kao i Janja Stjepanović i Jasmina Radojičić, urednice u Laguni.
Milan Vlajčić istakao je da je „fascinantno da neko u osamdeset četvrtoj godini života napiše ovako duhovitu, lucidnu, promišljenu, psihološki nijansiranu i filozofski utemeljenu knjigu. U isto vreme razigranu, maštovitu.“
Profesor Ilić, odličan znalac češke književnosti i prevodilac, podsetio je da je Kundera sa svojim romanom „Šala“ i zbirkom pripovedaka „Smešne ljubavi“ – jedinim dvema knjigama objavljenim u Čehoslovačkoj pre nego što je tamošnji politički režim zabranio štampanje Kunderinih dela – odmah stekao veliku popularnost u SFRJ. „On je“, dodao je Ilić, „sve vreme intenzivno pisao, ali ’za fioku’ i jedino su mu u Kanadi dela štampana na čehoslovačkom, a zatim su švercovana u Čehoslovačkoj, da bi tek posle pada Berlinskog zida skinuta zabrana da se Kunderina dela objavljuju u zemlji u kojoj je pisac rođen. U međuvremenu se već nastanio u Francuskoj, gde je postepeno prešao da piše na jeziku svoje nove domovine.“
Prema rečima Ilića, „Kundera je u inostranstvu bio lokomotiva čehoslovačkog otpora protiv sovjetskog nametanja staljinističkog komunizma i stalno je podsećao da se ljudi čuvaju velikih reči i ideologija koje su tokom 20. veka odnele u smrt 100 miliona ljudi.“
Primedbu jedne od urednica da je Kundera ipak odbijao da se odredi kao „disident“, te da je isticao da njegova dela nisu ni „politička“, ni „disidentska“, već jednostavno „umetnička dela“, Milan Vlajčić je prokomentarisao sledećim rečima: „Pravi i veliki pisci ne vole da budu disidenti. Oni žive disidentsku sudbinu, ali oni brane dostojanstvo umetnosti. Kundera je bio najčitaniji pisac jedne velike kulture koja se zvala jugoslovenska, u kojoj je postojalo veliko čitalačko tržište.“
Vlajčić je dodao da Kunderin „Praznik beznačajnosti“, poput Bahovih fuga, predstavlja varijaciju na teme kojima se pisac – „majstor ironije“ – uvek iznova vraćao. Za Vlajčića, ovaj po obimu neveliki roman, svojom jednostavnošću i varljivom i prividnom lakoćom kojom je napisan, pokazuje Kunderino majstorstvo da pokaže da je smisao života u odbrani dostojanstva, ljudskosti i humanosti.
Milan Kundera rođen je u Brnu 1929. godine. Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom „Praško proleće“. Posle gušenja „Praškog proleća“ i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Godine 1975. prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. Zbog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo. Na češkom jeziku objavio je romane: „Šala“ (1967), „Život je drugde“ (1973), „Oproštajni valcer“ (1973), „Knjiga smeha i zaborava“ (1978), „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ (1984) i „Besmrtnost“ (1990); zbirku pripovedaka „Smešne ljubavi “(1968) i dramu „Žak i njegov gospodar“ (1971). Na francuskom jeziku objavio je romane: „Usporavanje“ (1995), „Identitet“ (1997), „Neznanje“ (2000) i „Praznik beznačajnosti“ (2013); kao i knjige eseja: „Umetnost romana“ (1986), „Iznevereni testamenti“ (1993), „Zavesa“ (2005) i „Susret“ (2009).
Prvog petka u novembru, na jubilarnoj dvadesetoj tribini Laguninog književnog kluba, biće reči o romanu Svetlane Aleksandrovne Aleksijevič (prošlogodišnje dobitnice Nobelove nagrade) „Černobiljska molitva“, koji će biti na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 7. novembra.
Do susreta!
