Predstavljen roman „Hipokratova deca“ koji tematizuje aferu o ukradenim bebama iz porodilišta
Afera o ukradenim bebama iz porodilišta poslužila je Mladenu Stevanoviću kao inspiracija za roman „Hipokratova deca“ koji je predstavljen na promociji 30. januara u 18 sati u Bukmarker kafeteriji knjižare Delfi SKC.
Osim autora, o knjizi su govorili dr Sonja Milovanović, književni kritičar i novinar Radio Beograda, i dr Vasilije Milnović, književni kritičar i istoričar.
Roman „Hipokratova deca“ se kroz dve fabularne linije bavi temama potomstva i zakletve, ali se tematski krug tu ne zatvara. Roman se bavi i pitanjima korupcije, pravde, ponosa, ljudske nezasitosti i nedovoljnosti, obraćajući se, između ostalog, i onome što se slobodno može nazvati mitom. Glavni junak, uhvaćen u mrežu ozbiljnih kriminalnih aktivnosti, ispituje granice svoje profesionalne i lične etike, nemoćan da se nosi sa sopstvenim izborima, ali i okolnostima koje ga nemilosrdno pritiskaju.
Sonja Milovanović smatra da je tema romana društveno pitanje od velike važnosti koje u našoj savremenoj književnosti veoma malo ili gotovo uopšte nije prisutno. „Čini mi se da je Mladen otvorio važno društveno pitanje koje se tiče pojedinca ali i kolektiva. U romanu nailazimo na nekoliko tema: greh, pitanje savesti, lekarske etike što sve vodi ka fenomenu zla i zapitanosti kada počinje moralno posrnuće nekog – posebno lekara – i koliko duboko ono može da bude.“
Vasilije Milnović ističe da je Mladen sazreo kao pisac: „On se suvereno služi različitim tehnikama pisanja, a sama tema je izuzetno bolna za naše društvo“. Milnović smatra da romani koji obrađuju sličnu tematiku obično to čine iz perspektive žrtve. „Mladen u jednom fabularnom toku to i radi. Glavni fabularni tok ipak sagledava stvari iz perspektive uslovno rečeno dželata. Bavimo se promišljanjem motiva koji su naterali jednog perspektivnog lekara da pogazi ne samo cehovsku zakletvu nego i svaki ljudski kredibilitet.“
Mladen je najpre otkrio prisutnima da je roman počeo tako što je iscrtao fabulu na listovima papira bloka broj 5. „I ta gruba skica mi je poslužila da ni u jednom trenutku ne zalutam u pisanju. Mnogo sam se mučio sa temom, razmišljajući o temi zločina u književnosti. Zločini najčešće imaju kratko trajanje, zločin o kome ja pišem traje decenijama i od ostalih se razlikuje po trajanju. Tu je i pitanje da li taj zločin treba otkriti posle 40 godina, i šta to dobro može da donese, ako išta dobro može.“
Sonja Milovanović je istakla i da je „suštinska tema koju nameće ovaj roman tema slobode i kako u toj slobodi živimo neslobodno, iz ugla onih koji čine zločin i onih koji ne čine ništa da to spreče. S tim je u uskoj vezi toponim Slobodište, simboličko mesto ovog romana, u gradu u kome se i odvija radnja, Kruševcu, čime je uveo Kruševac na književnu mapu i opisao ga na način na koji do sada nije bio opisan.“
U romanu se osećaju uticaji srpske književne tradicije, posebno usmene. „Ova knjiga jeste izašla iz našeg folklornog realizma“, istakao je Stevanović i dodao da je „Kruševac dobra sredina za radnju jer se u manjoj sredini lakše vide pojedine pojave. Kruševac je grad u kom sam rođen i koji najviše volim i poznajem, i to je prostor koji ima potencijal i pozadinu za mitski deo priče, za one koji bezbrižno rastu na planini dok ih nešto strašno ne pomeri iz njihove ’Arkadije’.“
Roman „Hipokratova deca“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Roman „Hipokratova deca“ se kroz dve fabularne linije bavi temama potomstva i zakletve, ali se tematski krug tu ne zatvara. Roman se bavi i pitanjima korupcije, pravde, ponosa, ljudske nezasitosti i nedovoljnosti, obraćajući se, između ostalog, i onome što se slobodno može nazvati mitom. Glavni junak, uhvaćen u mrežu ozbiljnih kriminalnih aktivnosti, ispituje granice svoje profesionalne i lične etike, nemoćan da se nosi sa sopstvenim izborima, ali i okolnostima koje ga nemilosrdno pritiskaju.
Sonja Milovanović smatra da je tema romana društveno pitanje od velike važnosti koje u našoj savremenoj književnosti veoma malo ili gotovo uopšte nije prisutno. „Čini mi se da je Mladen otvorio važno društveno pitanje koje se tiče pojedinca ali i kolektiva. U romanu nailazimo na nekoliko tema: greh, pitanje savesti, lekarske etike što sve vodi ka fenomenu zla i zapitanosti kada počinje moralno posrnuće nekog – posebno lekara – i koliko duboko ono može da bude.“
Vasilije Milnović ističe da je Mladen sazreo kao pisac: „On se suvereno služi različitim tehnikama pisanja, a sama tema je izuzetno bolna za naše društvo“. Milnović smatra da romani koji obrađuju sličnu tematiku obično to čine iz perspektive žrtve. „Mladen u jednom fabularnom toku to i radi. Glavni fabularni tok ipak sagledava stvari iz perspektive uslovno rečeno dželata. Bavimo se promišljanjem motiva koji su naterali jednog perspektivnog lekara da pogazi ne samo cehovsku zakletvu nego i svaki ljudski kredibilitet.“
Mladen je najpre otkrio prisutnima da je roman počeo tako što je iscrtao fabulu na listovima papira bloka broj 5. „I ta gruba skica mi je poslužila da ni u jednom trenutku ne zalutam u pisanju. Mnogo sam se mučio sa temom, razmišljajući o temi zločina u književnosti. Zločini najčešće imaju kratko trajanje, zločin o kome ja pišem traje decenijama i od ostalih se razlikuje po trajanju. Tu je i pitanje da li taj zločin treba otkriti posle 40 godina, i šta to dobro može da donese, ako išta dobro može.“
Sonja Milovanović je istakla i da je „suštinska tema koju nameće ovaj roman tema slobode i kako u toj slobodi živimo neslobodno, iz ugla onih koji čine zločin i onih koji ne čine ništa da to spreče. S tim je u uskoj vezi toponim Slobodište, simboličko mesto ovog romana, u gradu u kome se i odvija radnja, Kruševcu, čime je uveo Kruševac na književnu mapu i opisao ga na način na koji do sada nije bio opisan.“
U romanu se osećaju uticaji srpske književne tradicije, posebno usmene. „Ova knjiga jeste izašla iz našeg folklornog realizma“, istakao je Stevanović i dodao da je „Kruševac dobra sredina za radnju jer se u manjoj sredini lakše vide pojedine pojave. Kruševac je grad u kom sam rođen i koji najviše volim i poznajem, i to je prostor koji ima potencijal i pozadinu za mitski deo priče, za one koji bezbrižno rastu na planini dok ih nešto strašno ne pomeri iz njihove ’Arkadije’.“
Roman „Hipokratova deca“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
