Predstavljen kao „knjiga koja će vam slomiti srce“, Bjelicin roman je potresna priča o odrastanju bez uporišta, roman koji kida utrobu neiskvarenom dečjom filozofijom i podsećanjem na ono što čovek, kad sazri, zaboravi da je bio – pametno i dobro dete.

O čudesnoj priči o malom velikom dečaku na promociji su govorili pisac Marko Vidojković, publicista Momčilo Petrović i autor Branislav Bjelica.

Branislav Bjelica je knjigom „Dete na stepenicama“ već zbunio literarnu javnost. Nije jasno da li je napisao najbrutalniju knjigu za decu do sada viđenu u Srbiji ili je reč o najinfantilnijem izdanku srpskog „crnog talasa“. Uglavnom, ovaj roman nikoga ne ostavlja ravnodušnim, pa ni samog autora koji o njegovom nastajanju svedoči na veoma emotivan, reklo bi se dečji način.

Na pitanje zašto se dečak iz knjige zove kao autor, ako već tvrdi da je u pitanju fikcija, Branislav Bjelica je odgovorio:
„Citiraću dečaka: ’Ne znam.’ On u celoj knjizi, u celom svom kratkom životu, na neprijatna pitanja odgovora sa ’ne znam’. A to pitanje mi nije baš prijatno i nisam se za njega pripremio. Malom Branislavu se može – dete je, glavni je junak i može mu se da tako odgovara, a ja sam čovek srednjih godina i trebalo bi da odgovorim ozbiljno... Okej, neka bude da je taj mali Branislav nekada živeo u meni, a onda je – umro. Ali sam ga se ja setio! I napisao knjigu o njemu, a on u toj knjizi postavlja ključno pitanje koje je, čini mi se, nerešivo kao i kvadratura kruga: koliko dugo žive deca? Na to, čini mi se, nikada niko nije odgovorio.“

„Dečak je mlađi brat Ljubomira Vrapčeka iz romana Dragoslava Mihailovića ’Kad su cvetale tikve’, a po crnilu Oskarov brat iz ’Limenog doboša’ Gintera Grasa. Knjiga njenom autoru neće doneti popularnost, ali će se čitati i o njoj pričati godinama. Mali Branislav kao da je stvaran. Ne znam koji bih drugi kompliment mogao da dam autoru“, rekao je Momčilo Petrović.

Marko Vidojković je istakao da je ovo roman na koji smo čekali više od 15 godina i koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

„Mnogi od nas su zaboravili da su nekada bili deca. Ljudi kad sazru, nikada se ne vraćaju u svoje detinjstvo, ne sećaju se, sve zaborave. Ne postoje loša deca! Za nevaspitanje su krivi isključivo roditelji“, za kraj je rekao Branislav Bjelica.

Nakon zvaničnog dela promocije autor je potpisivao knjige i družio se sa svojim prijateljima koji su došli da ga podrže.

Odlomke iz knjige pročitao je glumac Sergej Živković.