Šta je u vlasti tako privlačno da se zbog nje žrtvuju mnogo veće vrednosti – spokojstvo, čast, ponekad i sam život? Šta je to u njoj što pobuđuje zavisnost jednaku zavisnosti od droge, pića ili kocke? Ne dajući analitičke odgovore već pričajući istinite priče – ma koliko se činilo da su one izmaštane – ova knjiga pronicljivo i uzbudljivo prikazuje sudbine predsednika, kraljeva, crkvenih velikodostojnika, sultana i revolucionara, premijera i ministara – svih onih koji nisu prezali ni od čega da se dočepaju vlasti i održe se na njoj.

Do koje granice, zbog opstanka na vlasti, može da ide pojedinac ili grupa ljudi govorili su, sa društvenog, psihološkog i književnog aspekta, učesnici promocije, a publiku je u priču o ovoj temi uveo glumac Branislav Trifunović, čitajući odlomke iz knjige.

Književni kritičar Mihajlo Pantić je pričao o nastanku ove knjige i prisetio se prvog izdanja za koje je rekao da nije bilo toliko opširno. „U međuvremenu, ljudska glupost se prilično namnožila, pa stoga danas imamo ’Hroniku nastranosti’ ovakvu kakva je danas“, rekao je književni kritičar. On je dodao da ovu knjigu čita kao proširenu i opredmećenu raspravu na temu ljudske gluposti. „Pitao sam se zašto u naslovu stoji ’nastranost’, a onda sam shvatio da je Miklja celu ovu knjigu pravio kao top-listu ljudskih izopačenja, koja su toliko neverovatna da nas često dovode do nekog ’zida neverice’. To objašnjava i činjenicu zašto ova knjiga nije roman. Jednostavno zato što bi u tom slučaju neko rekao piscu da preteruje sa maštom. Ovako ona ostaje u sferi realiteta i deluje veoma sugestivno“, zaključio je Pantić.

Psiholog Žarko Trebješanin je rekao da u ovoj knjizi postoje razni oblici ludila i nastranosti, jer se to ono što se nalazi u čovečijoj senci, što postoji u svima nama a gotovo niko od nas to ne želi da prizna. Govoreći o tome zašto u knjizi gotovo i da nema normalnosti, on je naglasio da je to zbog toga što se knjiga bavi fenomenom vlasti, koja je sama po sebi takva da se tu i ne može očekivati gotovo ništa normalno. „Razlog leži možda i u tome što se fenomenom vlasti Miklja bavi sa književnog aspekta, kao pisac, umetnik, pa stoga ima veću slobodu nego naučnik ili psiholog koji se bavi ovom temom“, smatra Trebješanin.

Novinar Boško Jakšić je istakao da bi „Hronika nastranosti“ trebalo da deluje kao alarm i podseti nas da političke nastranosti nisu deo prošlosti, da ih je bilo i biće ih i ubuduće. Knjiga u neku ruku može da deluje i umirujuće „kao melem“ jer shvatamo da nismo jedini i da je borba za vlast gotovo svuda u svetu ista, puna gramzivosti, pakosti, nastranosti…

Dušan Miklja je rođen u Beogradu. Mnogo je putovao i boravio više godina u Africi, odakle je kao dopisnik izveštavao o dramatičnim istorijskim događajima. Piše romane, priče, putopise, istorijske hronike i radio-drame. Bavi se i prevođenjem. Živi i radi u Beogradu kao nezavisni novinar i pisac.

Knjigu „Hronika nastranosti“ možete pronaći od 3. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.