Autor knjige je u svom govoru građanima rekao da se radi o intimnoj ispovesti mladića rođenog na pogrešnom mestu, o njegovom odrastanju u Sarajevu, u vreme kada je taj grad oko sebe imao harizmatičnu svetlost i kada je bio jedan od omiljenih u bivšoj Jugoslaviji.

„Press je preuzeo tu odgovornost da distribuiše moju knjigu. Kada je Laguna objavila ’Fajront’ prije osam mjeseci, već tada smo govorili o tome da Press promoviše i distribuiše izdanje za RS. Ta ideja mi se dopala, ali je trebalo vremena da budu završeni svi dogovori. Veliki uspjeh knjige krije se u najmanje pet mitova koje imamo u sjećanju i realnom životu. Jedan od njih tiče se Sarajeva, a drugi zemlje koje više nema – Jugoslavije, u kojoj smo se svi rodili i odrastali, koju svako na svoj način pamti. Treći mit govori o osamdesetim godinama u toj zanimljivoj državnoj tvorevini kakva je bila Jugoslavija. Četvrti je rok muzika koja je bila osobina upravo 20. vijeka i koja ga odvaja od svih ostalih. Peti mit je ’Top-lista nadrealista’, koju sam radio sa drugarima i sa kojima sam pogodio neke stvari koje će se kasnije ostvariti i preći iz nadrealnog u realni život“, rekao je dr Nele Karajlić.

On kaže da svaki od tih mitova nosi svoju priču u ovoj knjizi i ona je ispričana iz perspektive svedoka saradnika, kako sebe naziva. Nekome kome je zanimljiva istorija, smatra on, biće zanimljivo upravo to „Periklovo doba“ bivše Jugoslavije, era kada se stvaralo, i to veoma kvalitetno, posebno u domenu muzike i filmske industrije.

„Osamdesete su donijele ekonomsku i društvenu, a onda političku krizu koja će devedesetih prerasti u rat. To doba je, pored kriza, produkovalo mnogo kvalitetnih knjiga, filmova i bendova, pjesama. Mi smo tada za godinu dana dobili filmove kakvi su ’Sjećaš li se Doli Bel’ i ’Ko to tamo peva’, a tako nešto nam se neće ponoviti ni za sto godina. Sa druge strane, rok muzika, koja je tada bila u svom zenitu, toliko je bila jaka da je i danas ta ista i dalje najpopularnija. Sarajevo se nije preporučivalo kao omiljeni grad i imalo je najcrnju moguću etiketu sve dok se u njemu nije pojavila rok muzika. Kako je moguće da jedan grad sa tako slabim istorijskim bekgraundom postaje centar muzike, humora, pa čak i sporta? I sada sviraju isti bendovi kao i tada, a novih imena gotovo da nema, što govori o kvalitetu koji je tada postojao“, rekao je Nele.