Promocija knjige „Neću da mislim na Prag“
Savremena psihološka drama za tinejdžere „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić, ovenčana Nagradom za najbolju dečju knjigu na Beogradskom sajmu knjiga, kao i nagradom Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima, predstavljena je u četvrtak 23. januara u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC.
Na promociji su, osim autorke, govorili dr Zorana Opačić, književna kritičarka, i Zoran Penevski, urednik izdanja.
„Neću da mislim na Prag“ je nežna i suptilna priča o prijateljstvu i složenim društvenim odnosima koje utiču na porodicu, a pre svega na decu. Svi se slažu da Darja, koja ide u sedmi razred, lepo piše i svi od nje traže da učestvuje na evropskom konkursu za mlade talente – nagrada je sedmodnevni boravak u Pragu. S druge strane, nju vole i podržavaju Duca i Daca, vlasnici bašte „Dobar dan“, restorana koji je uvek pun cveća, domaćih sokova i kolača. Oni traže da Darja napiše zbirku priča o „Dobrom danu“ i ljudima koji tu dolaze. Darja to prihvata s radošću jer želi da postane pisac i nastoji da sama zaradi novac za Prag zato što ga njeni roditelji nemaju. Porodične i ljubavne probleme pojačaće i rivalstvo sa drugaricom Tamarom, koja je ubeđena da će je njen rukopis odvesti u Prag, ali će Darja naučiti kako da prevazilazi životne prepreke.
Zorani Opačić se knjiga dopala jer promoviše sve ono što bismo svi voleli da bude. „Reč je o mladoj junakinji, devojčici tinejdžerki, koja voli i da čita i da piše i da misli svojom glavom. Iako je mala, vrlo precizno opaža svet oko sebe. Ovo je divna priča kojom se uliva poverenje u ljubav prema knjizi, u moć pravde i dobrote, i knjiga kojom se daje nada da, koliko god delovalo da su svi protiv nas, sasvim je moguće izboriti se za svoja načela, za svoje snove i za svoja uverenja.“
Zoran Penevski smatra da se u ovom romanu tinejdžeri obračunavaju sa stvarnošću. „Književnost za odrasle je zaboravila jednu ključnu stvar, a to je da je bitno ne samo šta pišete nego i kako. Ono što je ispričano u ovom romanu bilo bi odlično i da je napisano na najjednostavniji način: problemi jedne tinejdžerke, njena želja da piše, slanje rukopisa na konkurs, želja da se spase lokalni kafić... Međutim, Sonjin roman je umetnički bolji i jači nego što bi književnost za odrasle to očekivala od književnosti za decu.“
Autorka Sonja Ćirić kaže da je njen glavni lik, Darja, oduvek tu. „U Darji sam ja, moja ćerka, njene drugarice, mnoga deca koju viđam. Ne postoji tema od koje treba zaštititi decu, jer nikoga ne možete zaštititi od života, niti treba. Deca vrlo jasno vide šta se dešava oko njih, ratove, selidbe, razvode, bolesti... Treba pričati o vrednostima, bez obzira na to da li ih ima ili nema, baš zato da bi ih bilo. Najteže mi je bilo da opišem odnose među Darjinim vršnjacima, jer sam mnogo toga zaboravila. Oni se međusobno podržavaju, i treba što više pisati o tome, jer empatija izgleda nije u modi.“
Kroz Darjino pripovedanje čitalac stvara sliku o tome kako društveni problemi utiču na pojedince i porodice. A kroz njeno delovanje – kako i deca mogu da menjaju svet oko sebe nabolje i ponekad zamene uloge s roditeljima i budu im podrška.
Roman „Neću da mislim na Prag“ u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninim Klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs kao i na sajtu www.laguna.rs
„Neću da mislim na Prag“ je nežna i suptilna priča o prijateljstvu i složenim društvenim odnosima koje utiču na porodicu, a pre svega na decu. Svi se slažu da Darja, koja ide u sedmi razred, lepo piše i svi od nje traže da učestvuje na evropskom konkursu za mlade talente – nagrada je sedmodnevni boravak u Pragu. S druge strane, nju vole i podržavaju Duca i Daca, vlasnici bašte „Dobar dan“, restorana koji je uvek pun cveća, domaćih sokova i kolača. Oni traže da Darja napiše zbirku priča o „Dobrom danu“ i ljudima koji tu dolaze. Darja to prihvata s radošću jer želi da postane pisac i nastoji da sama zaradi novac za Prag zato što ga njeni roditelji nemaju. Porodične i ljubavne probleme pojačaće i rivalstvo sa drugaricom Tamarom, koja je ubeđena da će je njen rukopis odvesti u Prag, ali će Darja naučiti kako da prevazilazi životne prepreke.
Zorani Opačić se knjiga dopala jer promoviše sve ono što bismo svi voleli da bude. „Reč je o mladoj junakinji, devojčici tinejdžerki, koja voli i da čita i da piše i da misli svojom glavom. Iako je mala, vrlo precizno opaža svet oko sebe. Ovo je divna priča kojom se uliva poverenje u ljubav prema knjizi, u moć pravde i dobrote, i knjiga kojom se daje nada da, koliko god delovalo da su svi protiv nas, sasvim je moguće izboriti se za svoja načela, za svoje snove i za svoja uverenja.“
Zoran Penevski smatra da se u ovom romanu tinejdžeri obračunavaju sa stvarnošću. „Književnost za odrasle je zaboravila jednu ključnu stvar, a to je da je bitno ne samo šta pišete nego i kako. Ono što je ispričano u ovom romanu bilo bi odlično i da je napisano na najjednostavniji način: problemi jedne tinejdžerke, njena želja da piše, slanje rukopisa na konkurs, želja da se spase lokalni kafić... Međutim, Sonjin roman je umetnički bolji i jači nego što bi književnost za odrasle to očekivala od književnosti za decu.“
Autorka Sonja Ćirić kaže da je njen glavni lik, Darja, oduvek tu. „U Darji sam ja, moja ćerka, njene drugarice, mnoga deca koju viđam. Ne postoji tema od koje treba zaštititi decu, jer nikoga ne možete zaštititi od života, niti treba. Deca vrlo jasno vide šta se dešava oko njih, ratove, selidbe, razvode, bolesti... Treba pričati o vrednostima, bez obzira na to da li ih ima ili nema, baš zato da bi ih bilo. Najteže mi je bilo da opišem odnose među Darjinim vršnjacima, jer sam mnogo toga zaboravila. Oni se međusobno podržavaju, i treba što više pisati o tome, jer empatija izgleda nije u modi.“
Kroz Darjino pripovedanje čitalac stvara sliku o tome kako društveni problemi utiču na pojedince i porodice. A kroz njeno delovanje – kako i deca mogu da menjaju svet oko sebe nabolje i ponekad zamene uloge s roditeljima i budu im podrška.
Roman „Neću da mislim na Prag“ u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninim Klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs kao i na sajtu www.laguna.rs
