Promocija knjige „Odakle sam bila, više nisam“ Dejana Tiago-Stankovića 19. oktobra
Nemojte da vas zbuni poznati naslov „Odakle sam bila, više nisam“. Ova knjiga je davno već postojala kao zbirka priča, ali se razvijala i došla do svog, možda, konačnog oblika i sada je čitamo kao roman i potpuno novo književno delo. Mnogo toga će reći i pojasniti dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost Dejan Tiago-Stanković u sredu 19. oktobra od 18 sati u knjižari Delfi SKC, kada će biti predstavljeno njegovo novo delo.
O ovom intimnom romanu o Lisabonu govoriće i ambasadorka Republike Portugalije u Srbiji Viržinija Pina i urednik knjige Srđan Krstić.
„Odakle sam bila, više nisam“ je mozaik-roman o Lisabonu. Od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno, i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.
Dobro došli!
„Odakle sam bila, više nisam“ je mozaik-roman o Lisabonu. Od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno, i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.
Dobro došli!
