Preksinoć je u Bogatiću, u biblioteci „Janko Veselinović“, održana treća promocija „Romana o pijanstvima“. Po izrazito kišnom i hladnom vremenu, na predstavljanju aktuelne knjige Igora Marojevića okupio se značajan broj ljubitelja pisane reči. Najpre je direktorka biblioteke Katarina Lazarević sugrađanima podrobno predstavila svog gosta i njegov rad i postavila mu pitanja kojima je – kao i autorovim odgovorima – lociran široki kontekst promovisanog dela. Zatim je književnica Lidija Jelisavčić Ćirić govorila o „Romanu o pijanstvima“ rekavši, između ostalog: „Stanje u koje nas Marojević kao hipnozom uvodi, pretače se pre svega u pitanje: kuda vodi sve ovo i da li zaista uloga žene u društvu gubi svaki smisao i izumire? Posle čitanja ovog romana, svaki put kada se uhvatam za  čašu zapitam se, popiti ili ne? Da ne govorimo o tome da nismo imali roman u kojem žene piju koliko i muškarci, što je nažalost sve više i društvena istina. Priča je čista, jasna, nimalo laka po broju motiva, tema i likova, ali zahvaljujući saspensu, laka za čitaoce. Od jednog trenutka, na svakoj sledećoj strani postoji novi događaj koji će nas još više obeshrabriti ili ohrabriti, u zavisnosti od toga kakav odnos dobijemo prema alkoholu i društvenoj realnosti, a pisac nam omogućuje obe moguće reakcije (...) Gde se izgubila Ljubav? Mislim da je to zapravo ključno pitanje ovog romana koji je konačno dobila srpska književnost na način da je nemoguće dalje ulaziti u polemiku o istoj ako se nema na umu 'Roman o pijanstvima'“.

Igor Marojević je na pitanja Katarine Lazarević i publike objasnio, između ostalog, da mu je prvi put da gostuje u Bogatiću i da mu prvi dolazak poslom u neko mesto uvek budi naročit entuzijazam. Pošto je na književnoj večeri insistirano na dvosmislenosti romana u smislu njegovog raspleta, ali i odnosa pripovedača prema alkoholu kao temi knjige, autor je rekao da on pisanje ne doživljava kao diktaturu jednoznačnosti već kao implicitan poziv čitaocu da, kada god može, sam izabere između sugerisanih značenja.