Promocija pesničke zbirke Selimira Radulovića „U carstvu vetrova aramejskih“
U utorak 29. novembra od 18 sati u knjižari Delfi SKC biće održana promocija knjige „U carstvu vetrova aramejskih“, jedanaesta pesnička knjiga Selimira Radulovića koja poetički korespondira sa njegovim ostalim knjigama poezije i esejistike. Uokvirena je pesmama nazvanim „Prološka“ („Razgovor sardara i starca, nagog, kraj skita napuštenog“) i „Epiloška“ („Više ga nikad nisam video“). Ostali ciklusi zamišljeni su tako da broje pet, dvadeset, pet i sedam pesama.
O knjizi će, pored autora, govoriti Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije i prof. dr Mina Đurić, filolog.
Selimir Radulović nam je povodom knjige rekao da se njegove pesničke zbirke, saglasno tome i zbirka „U carstvu vetrova aramejskih“, naslanjaju na mitološke i simboličke strukture svetog sistemskog spisa naše civilizacije: „Jezik mita i metafora, kojim je ukrašen biblijski tekst, istovetan je s jezikom mita i metafora pesničkog teksta. Kad u otisku, daha, zlatnoga, iz usta, Očevih, oslušnemo – ja sam čokot, a vi loza – onda nema sumnje da metafora nije slučajni ukras biblijskog jezika, već njegov dominantni modus mišljenja. Kao što je građevina bez temelja slaba, i pitanje je dana kada će se urušiti, tako je i pesma, bez darova Oca, našega, laki privid koji nas ne privlači i ne obavezuje. Stoga i verujem da nisam sejao po kamenu.“
Dobro došli!
Selimir Radulović nam je povodom knjige rekao da se njegove pesničke zbirke, saglasno tome i zbirka „U carstvu vetrova aramejskih“, naslanjaju na mitološke i simboličke strukture svetog sistemskog spisa naše civilizacije: „Jezik mita i metafora, kojim je ukrašen biblijski tekst, istovetan je s jezikom mita i metafora pesničkog teksta. Kad u otisku, daha, zlatnoga, iz usta, Očevih, oslušnemo – ja sam čokot, a vi loza – onda nema sumnje da metafora nije slučajni ukras biblijskog jezika, već njegov dominantni modus mišljenja. Kao što je građevina bez temelja slaba, i pitanje je dana kada će se urušiti, tako je i pesma, bez darova Oca, našega, laki privid koji nas ne privlači i ne obavezuje. Stoga i verujem da nisam sejao po kamenu.“
Dobro došli!
