Promovisan novi roman Svetislava Basare „Anđeo atentata“
U Delfi Caféu u SKC-u 21. maja predstavljen je novi roman Svetislava Basare „Anđeo atentata“, koji se u knjižarama pojavio pre svega nekoliko nedelja a već se štampa treće izdanje.
O četvrtom Basarinom premijerno objavljenom romanu u „Laguni“ („Gnusoba“, „Dugovečnost“, „Mein Kampf“) govorili su, osim autora, urednik Dejan Mihailović i pisac, novinar i književni kritičar Muharem Bazdulj.
Dejan Mihailović je naglasio da je „Anđeo atentata“, kao i svi prethodni Basarini romani, zahtevao uobičajeno malo uredničkog posla, da ga je saradnja sa autorom ispunjavala zadovoljstvom a čitanje rukopisa burnim smehom. Basarin prepoznatljivi smisao za satiru, ironiju i ruganje istoriji kvalitet je koji njegovi čitaoci posebno cene.
O četvrtom Basarinom premijerno objavljenom romanu u „Laguni“ („Gnusoba“, „Dugovečnost“, „Mein Kampf“) govorili su, osim autora, urednik Dejan Mihailović i pisac, novinar i književni kritičar Muharem Bazdulj.
Dejan Mihailović je naglasio da je „Anđeo atentata“, kao i svi prethodni Basarini romani, zahtevao uobičajeno malo uredničkog posla, da ga je saradnja sa autorom ispunjavala zadovoljstvom a čitanje rukopisa burnim smehom. Basarin prepoznatljivi smisao za satiru, ironiju i ruganje istoriji kvalitet je koji njegovi čitaoci posebno cene.
„Ovoga puta, nastavio je Mihailović, pisac je odabrao izazovnu temu, posthumne memoare prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda posle atentata koji je izvršio Gavrilo Princip, i to je izveo na svež i intrigantan način svojstven samo ovom piscu koji je majstor satire. Najdvojvoda Franc Ferdinand sa one strane groba diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Bertholdu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Sa nepresušnim humorom i ironijom Basara kroz sulud dijalog dvojice protagonista obesmišljava sterotipna istorijska tumačenja i nudi svoju, umetničku uverljivu sliku događaja koji su doveli do Prvog svetskog rata. Ismevajući slovensku aljkavost i ratobornost, koliko i germansku dekadenciju i oholost on izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu 20 veka.“
Na pitanje voditelja promocije PR menadžera „Lagune“ Vanje Gavrovski zašto je podnaslov knjige „tabloid“ Basara je odgovorio da „je istorija jedna vrlo tabloidna pojava i da toj vrsti informacija pripada i atentat a da se tabloidnost istorije tokom 20. veka stalno pojačavala.“
Kako je objasnio autor, cilj mu je bio da pokaže besmislenost istorije, destruktivnost nacionalizama i tesnu povezanosti evropske kulture i varvarstva.
Basara je pričao o tome kako mu nije bilo ni na kraj pameti da piše knjigu koja bi bila u vezi sa Prvim svetskim ratom čiju je stogodišnjicu obeležavao čitav svet. Međutim, jedan bosanski izdavač ga je zamolio da napiše priču za Zbornik posvećen Sarajevskom atentatu i on je to prihvatio. Napisao je desetak strana ali se „upecao“ na priču i počeo da istražuje kakve je dramatične promene doneo atentat, jer ne samo da je korišćen kao pretekst za početak Prvog svetskog rata, već je označio kraj epohe u istoriji ljudskog roda, a njegove posledice se osećaju do danas.
Bazdulj se složio sa Basarom da je atentat bio prelomni događaj kojim je završena jedna epoha započeta Francuskom revolucijom, kojoj je pripadao ceo 19. vek, a završila se pucnjima u Sarajevu. On je knjigu označio kao uspelu umetničku interpetaciju istorije, ali viđene Basarinim očima.
Svetislav Basara je još jednom napisao izvrstan roman koji sve vreme pleše na rubu duhovitog romanesknog pamfleta ne prelazeći ipak nigde taj rub. Ovo je roman žala za izgubljenim svetom i za jednom nestalom epohom, svakako knjiga koja će oduševiti sve čitaoce Basarinih knjiga.
Na pitanje voditelja promocije PR menadžera „Lagune“ Vanje Gavrovski zašto je podnaslov knjige „tabloid“ Basara je odgovorio da „je istorija jedna vrlo tabloidna pojava i da toj vrsti informacija pripada i atentat a da se tabloidnost istorije tokom 20. veka stalno pojačavala.“
Kako je objasnio autor, cilj mu je bio da pokaže besmislenost istorije, destruktivnost nacionalizama i tesnu povezanosti evropske kulture i varvarstva.
Basara je pričao o tome kako mu nije bilo ni na kraj pameti da piše knjigu koja bi bila u vezi sa Prvim svetskim ratom čiju je stogodišnjicu obeležavao čitav svet. Međutim, jedan bosanski izdavač ga je zamolio da napiše priču za Zbornik posvećen Sarajevskom atentatu i on je to prihvatio. Napisao je desetak strana ali se „upecao“ na priču i počeo da istražuje kakve je dramatične promene doneo atentat, jer ne samo da je korišćen kao pretekst za početak Prvog svetskog rata, već je označio kraj epohe u istoriji ljudskog roda, a njegove posledice se osećaju do danas.
Bazdulj se složio sa Basarom da je atentat bio prelomni događaj kojim je završena jedna epoha započeta Francuskom revolucijom, kojoj je pripadao ceo 19. vek, a završila se pucnjima u Sarajevu. On je knjigu označio kao uspelu umetničku interpetaciju istorije, ali viđene Basarinim očima.
Svetislav Basara je još jednom napisao izvrstan roman koji sve vreme pleše na rubu duhovitog romanesknog pamfleta ne prelazeći ipak nigde taj rub. Ovo je roman žala za izgubljenim svetom i za jednom nestalom epohom, svakako knjiga koja će oduševiti sve čitaoce Basarinih knjiga.
1/11
