Pulicerova nagrada za književnost za roman „Momci iz Nikla“ Kolsona Vajtheda
Prestižnu Pulicerovu nagradu za književnost za 2020. godinu dobio je američki pisac Kolson Vajthed za roman „Momci iz Nikla“, koji će se početkom juna pojaviti na srpskom jeziku u Laguninom izdanju.
Ovo je drugi put za samo četiri godine da Pulicera za književnost dobija Vajthed. Prethodno je nagrađena „Podzemna železnica“, koju je Laguna objavila 2017. Vajthed je postao tek četvrti dvostruki dobitnik Pulicera za književnost.
Smešten u šezdesete godine prošlog veka, u vreme rasne segregacije na američkom Jugu, roman „Momci iz Nikla“ je uzbudljiv, provokativan i snažan prikaz rasizma i neravnopravnosti, koji su i danas prisutni u Americi, a čije se postojanje ignoriše.
Zasnovana na stvarnoj muškoj školi, zapravo popravnom domu, koja je na Floridi postojala više od stotinu godina i koja je zatvorena tek 2011. godine, Niklova akademija Kolsona Vajtheda je institucija koja navodno prevaspitava loše momke u fine mladiće. I stoga bi to u teoriji trebalo da bude dobro mesto za Elvuda, crnog dečka koji je uhvaćen dok se, na putu ka fakultetu, vozio u kolima za koja nije znao da su ukradena. Ali ono što se zbiva u Niklovoj akademiji nije ni nalik njenoj slici u javnosti, a Elvud će, ma koliki idealista i optimista bio, ubrzo shvatiti da mu je život krenuo po zlu. Na svoju sreću, upoznaje Tarnera, koji ne deli njegov optimizam i koji će mu pomoći da opstane i preživi na Niklovoj akademiji. Ipak, ono što će Elvud tamo doživeti zauvek će ga pratiti.
U jednom intervjuu sa Vajthedom, novinar je umesto pitanja izneo konstataciju da se ne seća da je ikada plakao čitajući knjigu, ali da je to bio slučaj sa „Momcima iz Nikla“. Vajthed mu je odgovorio da je i sam plakao dok je pisao poslednje stranice. Verovao je i da će, kada krene sa radom na knjizi, posetiti Dozijerovu školu. Sa svakom napisanom stranicom u njemu su rasli očaj, gađenje i bes. Shvatio je da ne može da ode tamo, a ako se to ipak bude desilo, otići će na bageru i sa dinamitom.
Dok čekamo roman „Momci iz Nikla“, ako ste propustili, čitajte Vajthedovu „Podzemnu železnicu“ i upoznajte ovog važnog pisca.
Ovo je drugi put za samo četiri godine da Pulicera za književnost dobija Vajthed. Prethodno je nagrađena „Podzemna železnica“, koju je Laguna objavila 2017. Vajthed je postao tek četvrti dvostruki dobitnik Pulicera za književnost.
Smešten u šezdesete godine prošlog veka, u vreme rasne segregacije na američkom Jugu, roman „Momci iz Nikla“ je uzbudljiv, provokativan i snažan prikaz rasizma i neravnopravnosti, koji su i danas prisutni u Americi, a čije se postojanje ignoriše.
Zasnovana na stvarnoj muškoj školi, zapravo popravnom domu, koja je na Floridi postojala više od stotinu godina i koja je zatvorena tek 2011. godine, Niklova akademija Kolsona Vajtheda je institucija koja navodno prevaspitava loše momke u fine mladiće. I stoga bi to u teoriji trebalo da bude dobro mesto za Elvuda, crnog dečka koji je uhvaćen dok se, na putu ka fakultetu, vozio u kolima za koja nije znao da su ukradena. Ali ono što se zbiva u Niklovoj akademiji nije ni nalik njenoj slici u javnosti, a Elvud će, ma koliki idealista i optimista bio, ubrzo shvatiti da mu je život krenuo po zlu. Na svoju sreću, upoznaje Tarnera, koji ne deli njegov optimizam i koji će mu pomoći da opstane i preživi na Niklovoj akademiji. Ipak, ono što će Elvud tamo doživeti zauvek će ga pratiti.
U jednom intervjuu sa Vajthedom, novinar je umesto pitanja izneo konstataciju da se ne seća da je ikada plakao čitajući knjigu, ali da je to bio slučaj sa „Momcima iz Nikla“. Vajthed mu je odgovorio da je i sam plakao dok je pisao poslednje stranice. Verovao je i da će, kada krene sa radom na knjizi, posetiti Dozijerovu školu. Sa svakom napisanom stranicom u njemu su rasli očaj, gađenje i bes. Shvatio je da ne može da ode tamo, a ako se to ipak bude desilo, otići će na bageru i sa dinamitom.
Dok čekamo roman „Momci iz Nikla“, ako ste propustili, čitajte Vajthedovu „Podzemnu železnicu“ i upoznajte ovog važnog pisca.
