Dijana Radinović je napomenula da je sam naslov knjige dvosmislen utoliko što se ne odnosi toliko na simpatizera neke političke opcije, nego pre svega na čoveka koji saoseća i može da shvati dve strane u sukobu, te stoga ne uspeva da se svrsta ni na jednu stranu. „Glavna tema romana je iskorenjenost, koja se odnosi na sve ljude koji su oterani iz svojih domova i koji, ma gde da se nađu, nigde ne pripadaju. Snaga ove knjige, ono što je najbolje u ovom romanu, leži u njegovoj univerzalnosti i u njenoj aktuelnosti, što je odlika svih velikih dela književnosti.“

Urednica Mina Kebin je istakla da je reč o indirektno autobiografskom romanu budući da su, poput junaka knjige, pisac i njegova porodica izbegli iz Vijetnama u Ameriku i tamo prošli kroz dramu izbeglištva i nerazumevanja „žutih ljudi“ u tom belom svetu. Otuda i potreba pisca da napiše roman o Vijetnamskom ratu iz ugla Vijetnamaca koji nisu potrebni nikome, dakle iz ugla koji se sasvim razlikuje od predstave rata koju su nam plasirali američki filmovi o Vijetnamu. Poruka knjige je, dodala je Mina Kebin, da u Vijetnamskom ratu „niko nije pobedio, svi su izgubili, a Vijetnamci su dobili ono najgore od svih“.

Miroljub Stojanović se osvrnuo na jedan od možda najupečatljivijih delova knjige, kada glavni junak dobija posao da bude konsultant režisera koji snima film o Vijetnamu (očigledna aluzija na Frensisa Forda Kopolu i njegov film „Apokalipsa danas“). „U tom delu je možda najeksplicitnija kritika američke kulture i Holivuda kao moćnog medija koji na izopačen način prikazuje stanje stvari u svetu. Film, koji bi kao takav trebalo da bude izraz kreativnosti, ispostavlja se kao potpuno destruktivan u svojoj funkciji profitabilnosti i potpunog nerazumevanja sudbine ljudi koje treba da prikaže.“ Sa druge strane, knjiga predstavlja i kritiku one druge strane, dodao je Stojanović. „Ne znam nijednu knjigu koja je jasnije artikulisala pitanje da li u ratu bilo koji narod ima pravo da koristi sva sredstva, da li postoje etička ograničenja i za ugrožene narode. Mislim da u ovogodišnjoj produkciji prevodne literature ne postoji knjiga koja je dorasla ’Simpatizeru’ u tom smislu. Knjiga je remek-delo.“

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za prvi petak u oktobru (6. oktobar) u 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u, a tema će biti roman „Lisac je oduvek bio lovac“ nobelovke Herte Miler. Knjiga će do 6. oktobra biti na popustu od 30% u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.