Remek-delo Virdžinije Vulf „Gospođa Dalovej“ u prodaji od 31. jula
Trijumf književnog eksperimenta i prekretnica modernizma, roman čuvene književnice Virdžinije Vulf „Gospođa Dalovej“ je pravo remek-delo. To je suptilno promišljanje o ljubavi, slobodi, mentalnoj bolesti i položaju žene u društvu.
U ovom živopisnom portretu jednog dana u životu žene pratimo misli Klarise Dalovej usmerene na završne detalje pripremе za zabavu koju organizuje te večeri u svom otmenom domu, ali i na reminiscenciju događaja iz prošlosti. Kako dan odmiče, Klarisa se sve intenzivnije priseća strastvene ljubavi iz svoje bezbrižne mladosti, vihora rata koji je prohujao mimo nje i neostvarene veze sa intrigantnom ženom. Njen unutrašnji monolog prepleten je sa pričom o veteranu Septimusu Vorenu Smitu, čije se traume i halucinacije tragično okončavaju istog dana.
Od introspektivne Klarise, preko ljubavnika koji nije preboleo njeno odbijanje, do ratnog veterana oštećene psihe, likovi i opseg ovog romana preoblikovali su naše poimanje običnog života, ali i istoriju engleske književnosti.
Virdžinija Vulf (1882 – 1941) je rođena i odrasla u privilegovanoj porodici uticajnih intelektualaca. Tokom studija na Ženskom odeljenju Kraljevskog koledža u Londonu zbližila se sa članovima Blumsberi grupe intelektualaca i umetnika, i među njima je upoznala svog supruga Leonarda Vulfa. Par je osnovao 1917. godine izdavačku kuću Hogart pres u okviru koje su objavljivali dela Sigmunda Frojda, Ketrin Mensfild i T. S. Eliota, kao i svoja. Prvi roman „Izlet na pučinu“ objavila je 1915. godine, potom roman „Noć i dan“ (1919), i zbirku pripovedaka „Ponedeljak i utorak“ (1921). Tek romanom „Jakobova soba“ (1922) njen književni izraz nagoveštava udaljavanje od tradicionalne romaneskne forme. Njen četvrti roman „Gospođa Dalovej“ (1925) kritika je dočekala sa oduševljenjem. Roman „Ka svetioniku“ (1928) doživeo je novi uspeh kod kritike zbog tehnike toka svesti. Iste godine pojavljuje se i roman „Orlando“, koji joj je doneo novi talas popularnosti. Romanom „Talasi“ (1931), koji bi se pre mogao nazvati poemom u prozi, Vulf je na izvanredan način pomerila granice narativa. Do kraja života je objavila još dva romana „Godine“ (1937) i „Između činova“ (1941), a zapaženi su bili i njeni eseji sabrani u zbirci „Obični čitalac“.
Roman „Gospođa Dalovej“ možete pronaći od srede 31. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
U ovom živopisnom portretu jednog dana u životu žene pratimo misli Klarise Dalovej usmerene na završne detalje pripremе za zabavu koju organizuje te večeri u svom otmenom domu, ali i na reminiscenciju događaja iz prošlosti. Kako dan odmiče, Klarisa se sve intenzivnije priseća strastvene ljubavi iz svoje bezbrižne mladosti, vihora rata koji je prohujao mimo nje i neostvarene veze sa intrigantnom ženom. Njen unutrašnji monolog prepleten je sa pričom o veteranu Septimusu Vorenu Smitu, čije se traume i halucinacije tragično okončavaju istog dana.
Od introspektivne Klarise, preko ljubavnika koji nije preboleo njeno odbijanje, do ratnog veterana oštećene psihe, likovi i opseg ovog romana preoblikovali su naše poimanje običnog života, ali i istoriju engleske književnosti.
Virdžinija Vulf (1882 – 1941) je rođena i odrasla u privilegovanoj porodici uticajnih intelektualaca. Tokom studija na Ženskom odeljenju Kraljevskog koledža u Londonu zbližila se sa članovima Blumsberi grupe intelektualaca i umetnika, i među njima je upoznala svog supruga Leonarda Vulfa. Par je osnovao 1917. godine izdavačku kuću Hogart pres u okviru koje su objavljivali dela Sigmunda Frojda, Ketrin Mensfild i T. S. Eliota, kao i svoja. Prvi roman „Izlet na pučinu“ objavila je 1915. godine, potom roman „Noć i dan“ (1919), i zbirku pripovedaka „Ponedeljak i utorak“ (1921). Tek romanom „Jakobova soba“ (1922) njen književni izraz nagoveštava udaljavanje od tradicionalne romaneskne forme. Njen četvrti roman „Gospođa Dalovej“ (1925) kritika je dočekala sa oduševljenjem. Roman „Ka svetioniku“ (1928) doživeo je novi uspeh kod kritike zbog tehnike toka svesti. Iste godine pojavljuje se i roman „Orlando“, koji joj je doneo novi talas popularnosti. Romanom „Talasi“ (1931), koji bi se pre mogao nazvati poemom u prozi, Vulf je na izvanredan način pomerila granice narativa. Do kraja života je objavila još dva romana „Godine“ (1937) i „Između činova“ (1941), a zapaženi su bili i njeni eseji sabrani u zbirci „Obični čitalac“.
Roman „Gospođa Dalovej“ možete pronaći od srede 31. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
