Najjači utisak svakako su bili „drugovi i drugarice“ koji su u velikom broju došli na promociju ili na centralnu manifestaciju proslave nekadašnjeg velikog praznika SFRJ Dana republike!

Dan nije slučajno odabran budući da je SFRJ u njegovom romanu nastavila da postoji i jedna je od najmoćnijih država na svetu! Ali nije sve tako idealno budući da u paralelnom univerzumu živimo svi mi u Srbiji 2017, a šavovi između dve dimenzije polako pucaju!

Teofil Pančić prati i podržava Vidojkovićev rad od početka i ističe da je Marko osetio književni potencijal u ideji o tome šta bi bilo da je stara SFRJ nastavila da postoji. „To je bilo dobro polazište za priču koja će koketirati i sa žanrom fantastike u smislu alternativne istorije i u isto vreme zadovoljiti tu jugonostalgiju, ali i da je subvertira i da se s njom poigrava. Roman je brz, duhovit, ciničan, pametan, subverzivan na razne načine. Dobili smo roman koji pokazuje Marka u novom svetlu, kao pisca koji širi svoj horizont, tematski, motivski, stilski, izražajno, sazreva i pokazuje da od njega možemo da očekujemo i nove stvari.“

Vidojković je na promociji svog jedanaestog romana rekao da je „E baš vam hvala“ pisao skoro tri godine i to je bio mukotrpan posao iz dva razloga: „Prvi je borba da se preživi i sklopi kraj sa krajem u regularnom životu, a sa druge strane nije bilo nimalo lako da se uživim u komunistu koji ima 40 godina i sa kojim iskustveno nemam sličnosti.“

„Još od 2008. imao sam ideju da napišem jedan horor roman koji bih smestio u ovdašnju SFRJ iz 80-ih godina jer mene veoma fascinira kontrast između te neke nevine i idealne Jugoslavije i onoga što se kasnije desilo“, rekao je Vidojković.

Odluku da ipak promeni žanr u, kako je naveo, naučnu fantastiku doneo je nakon što je shvatio da ne može da nađe tu „idealnu Jugoslaviju“.

On se tokom večeri osvrnuo i na to da već mesecima ima probleme s organizacijom promocije u Srbiji, zahvaljujući tom prilikom „svim optimistima koji ga pozivaju da promoviše svoju knjigu“.

Draža Petrović se osvrnuo na Tita i komunističku prošlost.

„Odrastao sam u porodici koja je, može se reći, bila antikomunistička: nisu voleli komuniste, Jugoslaviju manje-više. Moj rođak je na dan kada je Tito umri bio na nekoj svadbi. Ušao je neki policajac i rekao da prekinu muziku. Moj rođak je konstatovao: Šteta, mlad čovek. Šalu na stranu, Markov roman je izuzetno uzbudljiv i pročitao sam ga u dahu. Imao sam utisak kao da je Marko bio u toj SFRJ 2017.“

Za samo dva meseca od objavljivanja roman „E baš vam hvala“ u izdanju Lagune doživeo je četiri izdanja, dok je u susednoj Hrvatskoj objavljen istovremeno i u vrhu je top-lista.

Roman „E baš vam hvala“ predstavlja svojevrsni osvrt na celokupno postjugoslovensko društvo.

„Čitaoci koji se sećaju Jugoslavije moći će, nakratko, da se vrate zemlji koja je od njih oteta pre skoro tri decenije. Imaće priliku da vide u kakvu je moćnu državu ona izrasla, ali i to na koji način bi jugoslovenski komunisti rešili naše tranzicione probleme. Ovaj roman je omaž jednoj izgubljenoj zemlji i prodatim idealima“, istakao je Vidojković.