Roman „Na sve strane mali požari“ suvereno drži prvo mesto na najuglednijoj listi bestselera
San svakog pisca je da se neka od njegovih knjiga jednog dana nađe na listi bestselera Njujork Tajmsa. Šanse za to su veoma male: za godinu dana u Sjedinjenim Državama se objavi više od stotinu hiljada novih naslova, ali tek petstotinak njih uspeva da se probije u Tajmsov klub izabranih.
Jedna od tih „izabranih“ je američka autorka Selest Ing, čiji se roman „Na sve strane mali požari“ i dalje nalazi na prvom mestu najuglednije top-liste bestselera. Veliko interesovanje vlada za ovu priču koja će od 18. marta početi da se emituje kao mini serija televizijska mreža Hulu, a glavne uloge će tumačiti Ris Viterspun i Keri Vošington.
Radnja romana „Na sve strane mali požari“ dešava se u Šejker Hajtsu, gradiću u Ohaju, gde je Ingova živela od 1990. do 1998. godine, nakon čega je otišla na studije – gradiću koji je deo napredne i uređene zajednice. Početna premisa romana, čija se radnja odvija devedesetih godina 20. veka, jeste da su najuzornije porodice u gradu liberalne i dobronamerne, ali su takođe zaslepljene svojim privilegijama, i ubrzo će biti suočene sa granicama do kojih dosežu njihove dobre namere. Često potiskujemo svoje rasističke i kulturološke predrasude, smatra autorka, čak i kada „te iste predrasude prepoznajemo kod drugih“.
Budući da je i sama odrasla u Šejker Hajtsu, prenela je u roman autentičnu atmosferu koju ovako opisuje: o izgledu se „pažljivo vodi računa i nikada ne smete dopustiti drugima da vide vašu neurednu stranu“.
Radnja romana „Na sve strane mali požari“ dešava se u Šejker Hajtsu, gradiću u Ohaju, gde je Ingova živela od 1990. do 1998. godine, nakon čega je otišla na studije – gradiću koji je deo napredne i uređene zajednice. Početna premisa romana, čija se radnja odvija devedesetih godina 20. veka, jeste da su najuzornije porodice u gradu liberalne i dobronamerne, ali su takođe zaslepljene svojim privilegijama, i ubrzo će biti suočene sa granicama do kojih dosežu njihove dobre namere. Često potiskujemo svoje rasističke i kulturološke predrasude, smatra autorka, čak i kada „te iste predrasude prepoznajemo kod drugih“.
Budući da je i sama odrasla u Šejker Hajtsu, prenela je u roman autentičnu atmosferu koju ovako opisuje: o izgledu se „pažljivo vodi računa i nikada ne smete dopustiti drugima da vide vašu neurednu stranu“.
