Roman o izuzetnom Beogradu i njegovim žiteljima – predstavljen roman „Zavod“ Gorana Markovića
U knjižari Delfi u SKC-u 10. oktobra je predstavljen novi roman cenjenog reditelja i pisca Gorana Markovića – „Zavod“. Pored autora, o knjizi su govorile i dr Neda Todorović, profesorka na FPN i publicistkinja, i Gorica Popović, dramska umetnica. Pored toga što je društvo na bini bilo sjajno, veliki broj čitalaca potpuno je ispunio prostor knjižare, znatiželjno da čuje govornike.
Marković je i u svom novom romanu ispričao intrigantnu priču o poznatim žiteljima Beograda, služeći se pritom i rečju i slikom. Ovoga puta glavni protagonisti su psihijatar i pozorišni reditelj Hugo Klajn, pijanistkinja i muzikolog Stana Đurić, i vlasnik i direktor Politike Vladislav Ribnikar – priča o njihovim isprepletanim odnosima utoliko je zanimljivija što im se sudbine i karijere prelamaju kroz dve različite epohe, onu pre i onu posle Drugog svetskog rata.
Povod za roman „Zavod“ Marković je pronašao u jednom naučnom radu o doktoru Avramu Farkiću: „On je bio osnivač i vlasnik prvog Zavoda za fizikalno lečenje u Srbiji. Pun naziv te institucije je zaista bizaran i glasi: „Zavod za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom,“ što je već samo po sebi zanimljivo. Pročitao sam taj rad i, zainteresovan za sve to, otišao u SANU kod predsednika, neurologa Vlade Kostića, da se raspitam da li je reč o nečem ozbiljnom ili o cirkuskoj atrakciji. Naravno, potvrdio mi je da je reč o ozbiljnoj instituciji koja je početkom dvadesetog veka postojala u Beogradu i koja je primenjivala metod koji se praktikovao i koji je pomagao. Onda sam saznao da lečenje hladnom vodom postoji od srednjeg veka, kada su duševne bolesnike polivali hladnom vodom. To me je dovelo do velikog psihoanalitičara Huga Klajna i zanimalo me je šta je dovelo do toga da napusti lekarsku praksu i u svom tumačenju sam došao do odgovora: zbog žene, Stane Đurić.“
Marković je proučavao i život Vladislava Ribnikara: „Ispostavilo se da on nije bio manje interesantan od ovo dvoje. Kao multimilioner i naslednik Politike, postao je levičar, i kod njega, u vili na Dedinju, okupljali su se ilegalno Josip Broz, Ivo Lola Ribar i drugi komunisti.“
Neda Todorović je istakla da je književnosti Gorana Markovića najviše privlači ličnost autora i da je pratila njegovo stvaralaštvo i na filmu i u književnosti: „Jedan sloj romana je ljubavna priča u kojoj imamo traganje za slobodom ili pokušaj da svako od protagonista osvoji jedno parče slobode. Prateći njihove živote i životne izbore, pratimo jednu uzbudljivu priču gde je autor uneo mnogo elemenata mašte. Ali ta priča u jednom okviru koji čine autentična dokumenta, pisma, dnevnici, zapisi, govore nam o tom vremenu i čini se da je, pored tih ličnosti koje nose roman, junak ove priče i Beograd, koji se u tim kratkim predasima između ratova tako brzo razvija, gradi, i koji je od turske kasabe postao svetska metropola. Ta priča o Beogradu meni je vrlo dirljiva.“
Gorica Popović je ljubitelj knjiga, filmova i pozorišnih predstava Gorana Markovića: „Sa Goranom nikad nije dosadno. On svojom maštom i radoznalošću, sposobnošću da stvari vidi izvan onoga kako to vidi običan svet, i sve to sa duhovitošću, on uvek stvori nešto što vas ne pušta do kraja, uz to su i sjajno isprepletani životi junaka i društveno-istorijske okolnosti u kojima su živeli.“
Posebno izazovno za autora bilo je da izgradi lik žene: „Imao sam strah da će lik Stane ispasti proizvoljno i ne dovoljno autentično. I najviše sam posvetio pažnju ženama.“
Pričajući o fikciji i stvarnosti u romanu, Goran Marković je rekao: „Mi na filmu izmišljamo neke stvari. Imamo ideje i pred kamerom se trudimo te ideje dobiju prepoznatljiv životni oblik i da liče na život. Meni su se dokumenti činili slični životu, iako sam mnogo toga izmislio, kao taj Klajnov dnevnik koji je zapravo izgoreo prilikom savezničkog bombardovanja 1944. godine. Onda sam sa velikim zadovoljstvom izmislio njegov dnevnik, pripisavši mu mnoge svoje poglede na režiju.“
„Zavod“ Gorana Markovića možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Povod za roman „Zavod“ Marković je pronašao u jednom naučnom radu o doktoru Avramu Farkiću: „On je bio osnivač i vlasnik prvog Zavoda za fizikalno lečenje u Srbiji. Pun naziv te institucije je zaista bizaran i glasi: „Zavod za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom,“ što je već samo po sebi zanimljivo. Pročitao sam taj rad i, zainteresovan za sve to, otišao u SANU kod predsednika, neurologa Vlade Kostića, da se raspitam da li je reč o nečem ozbiljnom ili o cirkuskoj atrakciji. Naravno, potvrdio mi je da je reč o ozbiljnoj instituciji koja je početkom dvadesetog veka postojala u Beogradu i koja je primenjivala metod koji se praktikovao i koji je pomagao. Onda sam saznao da lečenje hladnom vodom postoji od srednjeg veka, kada su duševne bolesnike polivali hladnom vodom. To me je dovelo do velikog psihoanalitičara Huga Klajna i zanimalo me je šta je dovelo do toga da napusti lekarsku praksu i u svom tumačenju sam došao do odgovora: zbog žene, Stane Đurić.“
Marković je proučavao i život Vladislava Ribnikara: „Ispostavilo se da on nije bio manje interesantan od ovo dvoje. Kao multimilioner i naslednik Politike, postao je levičar, i kod njega, u vili na Dedinju, okupljali su se ilegalno Josip Broz, Ivo Lola Ribar i drugi komunisti.“
Neda Todorović je istakla da je književnosti Gorana Markovića najviše privlači ličnost autora i da je pratila njegovo stvaralaštvo i na filmu i u književnosti: „Jedan sloj romana je ljubavna priča u kojoj imamo traganje za slobodom ili pokušaj da svako od protagonista osvoji jedno parče slobode. Prateći njihove živote i životne izbore, pratimo jednu uzbudljivu priču gde je autor uneo mnogo elemenata mašte. Ali ta priča u jednom okviru koji čine autentična dokumenta, pisma, dnevnici, zapisi, govore nam o tom vremenu i čini se da je, pored tih ličnosti koje nose roman, junak ove priče i Beograd, koji se u tim kratkim predasima između ratova tako brzo razvija, gradi, i koji je od turske kasabe postao svetska metropola. Ta priča o Beogradu meni je vrlo dirljiva.“
Gorica Popović je ljubitelj knjiga, filmova i pozorišnih predstava Gorana Markovića: „Sa Goranom nikad nije dosadno. On svojom maštom i radoznalošću, sposobnošću da stvari vidi izvan onoga kako to vidi običan svet, i sve to sa duhovitošću, on uvek stvori nešto što vas ne pušta do kraja, uz to su i sjajno isprepletani životi junaka i društveno-istorijske okolnosti u kojima su živeli.“
Posebno izazovno za autora bilo je da izgradi lik žene: „Imao sam strah da će lik Stane ispasti proizvoljno i ne dovoljno autentično. I najviše sam posvetio pažnju ženama.“
Pričajući o fikciji i stvarnosti u romanu, Goran Marković je rekao: „Mi na filmu izmišljamo neke stvari. Imamo ideje i pred kamerom se trudimo te ideje dobiju prepoznatljiv životni oblik i da liče na život. Meni su se dokumenti činili slični životu, iako sam mnogo toga izmislio, kao taj Klajnov dnevnik koji je zapravo izgoreo prilikom savezničkog bombardovanja 1944. godine. Onda sam sa velikim zadovoljstvom izmislio njegov dnevnik, pripisavši mu mnoge svoje poglede na režiju.“
„Zavod“ Gorana Markovića možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Autor: Goran Marković
