Pored autora, o knjizi su govorili književna kritičarka Marija Nenezić i urednik izdanja Zoran Penevski.

„Pupak sveta“ je očaravajuća priča o ljubavi, o božjem poretku i strasti prema otkrivanju misterija, o ubistvenoj zavisti i o sukobu pojedinca i mase opijene ideologijom.

Zoran Penevski smatra da bi se mogla povući paralela između „Pupka sveta“ u makedonskoj i „Hazarskog rečnika“ u srpskoj književnosti. „Pre svega oko istraživanja arhaičnosti kako jezika tako i vere i ljubavi. Povezuje ih i ta postmoderna igra, kao i sama recepcija romana i značaj koji imaju za jednu i drugu književnost.“

Roman se sastoji iz pet delova, koji nose naslove: „Predgovor priređivača“, „Knjiga Ključaonica“, „Knjiga Ključ“, „Knjiga Svetlost“ i „Pogovor (Recenzija izdanja ʼPupak svetaʼ)“ koji se prvi put pojavljuje u ovom izdanju na srpskom jeziku.

Jedno od ključnih pitanja je ko pripoveda u ovom romanu.

„Mislim da smo danas došli u situaciju da oko sebe imamo ´semiotičke papagaje´. Ljudi govore sve jezike, sve stilove, zato što se uglavnom laže i zbog toga usvajaju različiti jezici. Glavni cilj mi je bio da dovedem čitaoca u situaciju da ne zna ko mu se obraća, a da ipak svaka priča ima svoju verovatnoću i da stoji na ´zdravim nogama´, i što je najvažnije – da se tiče naših života“, rekao je Andonovski i dodao da je „stanje šizofrenije, stanje vremena u kojem živimo. Mi jedno mislimo pre podne na poslu, drugo mislimo kad dođemo kući i gledamo vesti, treće mislimo kad nam se javi prijatelj da nam traži uslugu, četvrto mislimo pre nego što zaspimo. Tako da mislim da smo kao ljudi izgubili integritet i suštinsko pitanje koje postavlja ovaj roman jeste kako od svih tih različitih ´ja´ kao u nekoj centrifugi – a društvo je ta centrifuga koja vas razbija na više različitih ´ja´– izabrati ono pravo. Ili je istina možda u preseku tih ličnosti.“

„Kada govorite o Venku Andonovskom, vi morate da govorite ne samo o književnosti nego i u filozofiji, istoriji umetnosti, sveukupnim humanističkim disciplinama koje se naziru u njegovom pisanju. Pored tog postmodernističkog ključa u kome je pisan roman, zaintrigirala me je i jedna idejna ravan koja u svojoj osnovi ima priču o knjizi, o piscu kao Demijurgu, o čitanju sveta, jer mi kad čitamo knjigu mi čitamo svet koji je oko nas“, rekla je Marija Nenezić.

Penevski je u značenju naslova romana video tačku koja nije samo potporna nego i prva koja sve vezuje i predstavlja traganje za prvobitnim značenjima dok je Marija Nenezić u „pupku sveta“ videla izgubljenu ravnotežu: „Svet je izgubio ravnotežu i sada je potrebno povratiti tu ravnotežu i u tom uravnoteženom sistemu jednostavno živeti.“

U priči o teocentrizmu i antropocentirzmu, ovaj roman, prema rečima Venka Andonovskog, „želi da proizvede boljeg čoveka. Bog nam je pružio jedan kvalitet i mogućnost koju on ne poseduje. Nama je dao mogućnost da postanemo bolji. On ne može da bude bolji pošto je već savršen. Dao nam je takvo blago, ali ga mi, kroz vekove, ne vidimo. Ovo je u stvari roman o krizi ideja.“

Roman „Pupak sveta“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.