Roman o slobodi u 20. veku – „Svaki dan u godini 1“ Uvea Jonzona u prodaji od 12. septembra
Pred čitaocima je prvi od četiri toma romana Uvea Jonzona „Svaki dan u godini“, koji je prema oceni kritike jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.
Uve Jonzon spada među najzanimljivije savremene nemačke pisce, a ovaj roman je izazvao burne reakcije kako u Nemačkoj i Evropi, tako i u Americi. Jer Jonzon piše o slobodi čeprkajući po savesti Amerike, ali i savesti Evrope, pokazujući u kojoj meri sloboda uprkos svojoj krhkosti žilavo preživljava.
Gezina Krespal, rođena 1933. u gradiću Jerihovu na severu Nemačke, već šestu godinu živi na Menhetnu zaposlena kao prevoditeljka u velikoj banci. Detinjstvo je provela pod nacizmom, mladost u Istočnoj Nemačkoj, iskusila je život u Zapadnoj Nemačkoj i odbacila ga, a u Njujork je stigla s jednim ciljem: da zarađuje dovoljno za podizanje maloletne ćerke Mari. Obeležena svojom prošlošću, mlada Nemica ne može da se prilagodi američkom svetu sa istom lakoćom kao i njena desetogodišnja ćerka. Živost njenih utisaka, njeno opsesivno gomilanje informacija iz Njujork tajmsa čine je svedokom američke istorije šezdesetih, obeležene Vijetnamskim ratom, rasnim pitanjem i svakodnevnim nasiljem kojim je preplavljena crna hronika. Paralelno s tim, Gezina pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u Nemačkoj između tridesetih i pedesetih.
Podeljen na poglavlja koja su posvećena svakom danu u godini – od 21. avgusta 1967. do 20. avgusta 1968. – roman uspeva da probije vremensku barijeru formirajući kolektivni prostor koji presecaju mnogobrojne tenzije: ulice i kancelarije Velike Jabuke prepliću se sa vijetnamskom džunglom, svakodnevno čitanje Njujork tajmsa paralelno prate priče o provincijalnom Jerihovu Gezininog detinjstva obeleženom prihvatanjem nacizma i kasnijim prilagođavanjem dogmatskom socijalizmu. Uvodeći nas u skrivene prostore Gezininih najintimnijih misli i njenog živopisnog jezika, Jonzon nam svojim umećem pripovedanja dočarava hrabar i nezaboravan ženski lik, koji je istovremeno lucidan i nemoćan svedok katastrofe ljudske istorije.
„Svaki dan u godini 1“ je vrhunsko književno dostignuće, na nivou Prustovog „U potrazi za izgubljenim vremenom“ ili Džojsovog „Uliksa“. U izvanrednom prevodu Drinke Gojković, knjigu možete pronaći od subote 12. septembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Uve Jonzon spada među najzanimljivije savremene nemačke pisce, a ovaj roman je izazvao burne reakcije kako u Nemačkoj i Evropi, tako i u Americi. Jer Jonzon piše o slobodi čeprkajući po savesti Amerike, ali i savesti Evrope, pokazujući u kojoj meri sloboda uprkos svojoj krhkosti žilavo preživljava.
Gezina Krespal, rođena 1933. u gradiću Jerihovu na severu Nemačke, već šestu godinu živi na Menhetnu zaposlena kao prevoditeljka u velikoj banci. Detinjstvo je provela pod nacizmom, mladost u Istočnoj Nemačkoj, iskusila je život u Zapadnoj Nemačkoj i odbacila ga, a u Njujork je stigla s jednim ciljem: da zarađuje dovoljno za podizanje maloletne ćerke Mari. Obeležena svojom prošlošću, mlada Nemica ne može da se prilagodi američkom svetu sa istom lakoćom kao i njena desetogodišnja ćerka. Živost njenih utisaka, njeno opsesivno gomilanje informacija iz Njujork tajmsa čine je svedokom američke istorije šezdesetih, obeležene Vijetnamskim ratom, rasnim pitanjem i svakodnevnim nasiljem kojim je preplavljena crna hronika. Paralelno s tim, Gezina pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u Nemačkoj između tridesetih i pedesetih.
Podeljen na poglavlja koja su posvećena svakom danu u godini – od 21. avgusta 1967. do 20. avgusta 1968. – roman uspeva da probije vremensku barijeru formirajući kolektivni prostor koji presecaju mnogobrojne tenzije: ulice i kancelarije Velike Jabuke prepliću se sa vijetnamskom džunglom, svakodnevno čitanje Njujork tajmsa paralelno prate priče o provincijalnom Jerihovu Gezininog detinjstva obeleženom prihvatanjem nacizma i kasnijim prilagođavanjem dogmatskom socijalizmu. Uvodeći nas u skrivene prostore Gezininih najintimnijih misli i njenog živopisnog jezika, Jonzon nam svojim umećem pripovedanja dočarava hrabar i nezaboravan ženski lik, koji je istovremeno lucidan i nemoćan svedok katastrofe ljudske istorije.
„Svaki dan u godini 1“ je vrhunsko književno dostignuće, na nivou Prustovog „U potrazi za izgubljenim vremenom“ ili Džojsovog „Uliksa“. U izvanrednom prevodu Drinke Gojković, knjigu možete pronaći od subote 12. septembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
