Roman „Sluz i žuč“ predstavljen čitaocima u knjižari Delfi SKC
Roman „Sluz i žuč“ likovnog i multimedijalnog umetnika, pisca, skejtera i dramskog umetnika Nenada Džonija Rackovića, koji je ilustrovao ilustrator, animator, režiser, scenarista, grafičar i likovni umetnik Aleksa Gajić predstavljen je beogradskim čitaocima u knjižari Delfi SKC.
„Ovo umetničko delo nastalo je iz jedinstvene interakcije dva umetnika koji rade tekstom i crtežom, iz njihovog razumevanja današnjeg trenutka i modernog čoveka. Roman nabijen mislima i emocijama drugačiji je od ostalih Rackovićevih romana i po tome što je autor počeo da piše u okvirima žanra“, istakla je na početku razgovora urednica Mina Kebin.
Nenad Racković je rekao da je „Sluz i žuč“ svojevrstan književni remiks i da je, nakon čitavog životnog puta koji je prešao, shvatio da živimo u kulturnom okviru koji mu ne odgovara. Zato se okrenuo stravi i užasu, pišući izveštaj iz uklete zemlje, iz države mrtvih, iz čijih međa se nijedan putnik nije vratio, kako bi na taj način strogo definisao da se knjiga ne može tumačiti van zakonitosti žanra odnosno specifične sintakse koja je njegova okosnica.
„Džoni Ar Narkomafija je antiheroj kontrakulture, polučovek, polumašina, sa veštačkom vilicom kojom može da prikolje kuče i dugim noktima kojima iz svojih žrtava može da izvuče endorfin. Ali kada skine naočare, on je slep od čitanja. Džoni Ar Narkomafija nije Nenad Džoni Racković, to je umetnik kome je idol Arkan, umetnik koji se vraća kući da sahrani majku, a rodbina ga otruje“, ovim rečima je svog glavnog junaka predstavio autor.
Dubinske slojeve tumačenja knjige svojim ilustracijama nagovestio je Aleksa Gajić.
„Na Premanturi, malom ostrvu pored Pule, čitao sam Džonijevu knjigu. U toj lepoti sam se sreo sa njegovim hororičnim prizorima i moja prva misao je bila da moram da se iščupam iz toga, da to neću moći. Ali mi je drago što mi je Džoni rekao da moram da se izborim sa tim. Ova knjiga nije mogla direktno da se ilustruje, morao sam da prepoznam glavne emocije a ne konkretne stvari, jer je mnogo metafora i drugih stilskih figura.“
Prisutni su mogli da vide i pano sa radovima koji su pratili proces nastanka knjige.
Nenad Racković je rekao da je „Sluz i žuč“ svojevrstan književni remiks i da je, nakon čitavog životnog puta koji je prešao, shvatio da živimo u kulturnom okviru koji mu ne odgovara. Zato se okrenuo stravi i užasu, pišući izveštaj iz uklete zemlje, iz države mrtvih, iz čijih međa se nijedan putnik nije vratio, kako bi na taj način strogo definisao da se knjiga ne može tumačiti van zakonitosti žanra odnosno specifične sintakse koja je njegova okosnica.
„Džoni Ar Narkomafija je antiheroj kontrakulture, polučovek, polumašina, sa veštačkom vilicom kojom može da prikolje kuče i dugim noktima kojima iz svojih žrtava može da izvuče endorfin. Ali kada skine naočare, on je slep od čitanja. Džoni Ar Narkomafija nije Nenad Džoni Racković, to je umetnik kome je idol Arkan, umetnik koji se vraća kući da sahrani majku, a rodbina ga otruje“, ovim rečima je svog glavnog junaka predstavio autor.
Dubinske slojeve tumačenja knjige svojim ilustracijama nagovestio je Aleksa Gajić.
„Na Premanturi, malom ostrvu pored Pule, čitao sam Džonijevu knjigu. U toj lepoti sam se sreo sa njegovim hororičnim prizorima i moja prva misao je bila da moram da se iščupam iz toga, da to neću moći. Ali mi je drago što mi je Džoni rekao da moram da se izborim sa tim. Ova knjiga nije mogla direktno da se ilustruje, morao sam da prepoznam glavne emocije a ne konkretne stvari, jer je mnogo metafora i drugih stilskih figura.“
Prisutni su mogli da vide i pano sa radovima koji su pratili proces nastanka knjige.
1/11
Knjigu „Sluz i žuč“ o umetniku koji je u potrazi za egzistencijalnim smislom stvorio demone u svojoj glavi, „mrtvom čoveku u mrtvom gradu“, o nadrealnom Beogradu bez nadrealizma, možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
