„Semper idem“ ovenčan nagradom Fondacije „Dragojlo Dudić“
Fondacija „Dragojlo Dudić“, na čelu sa predsednikom Milošem Jevtićem i žirijem u sastavu: dr Milan Koljanin, dr Slavica Garonja, Ljiljana Dugalić, Momčilo Isić i Đorđe Pražić, na raspisani 52. književni konkurs, jednoglasno je donela odluku i Đorđa Lebovića posthumno nagradila za roman „Semper idem“. Svečano uručenje nagrade upriličeno je 17. novembra 2023. godine, u Domu Narodne skupštine.
Prema mišljenju žirija, „s pravom se roman ’Semper idem’ može smatrati remek-delom srpske književnosti 21. veka, a da se i pored 14. izdanja i saznanja da autor odavno nije živ, o ovom romanu veoma malo zna u javnosti, odnosno nije dovoljno naučno-kritički ’vidljiv’. Upravo nagradom ’Dragojlo Dudić’ želimo barem posthumno da ispravimo tu ’nevidljivost’ jednog od romana koji kroz istinitu porodičnu priču, iz rakursa dečaka, iz najnevinijeg doba detinjstva, kada se ’raj’ glavnog junaka-naratora, odnosno ’staklena kugla’ deteta (u ’Prozracima’ Svetlane Velmar-Janković) rasprskava pred spoznajom Zla, smrti i rata. U modernoj naraciji, sa naknadnim lirskim komentarima o pojedinim junacima ovog romana, i gustom, izukrštanom mrežom međuljudskih i porodičnih odnosa i sudbina, čitav taj opisani svet odjednom je zbrisan i nestaje u čudovišnom licu fašizma, kroz masovnu deportaciju u Aušvic, čije razmere užasa tek sagledavamo kroz ovako postavljenu romanesknu viziju i životno iskustvo autora“.
Prema mišljenju žirija, „s pravom se roman ’Semper idem’ može smatrati remek-delom srpske književnosti 21. veka, a da se i pored 14. izdanja i saznanja da autor odavno nije živ, o ovom romanu veoma malo zna u javnosti, odnosno nije dovoljno naučno-kritički ’vidljiv’. Upravo nagradom ’Dragojlo Dudić’ želimo barem posthumno da ispravimo tu ’nevidljivost’ jednog od romana koji kroz istinitu porodičnu priču, iz rakursa dečaka, iz najnevinijeg doba detinjstva, kada se ’raj’ glavnog junaka-naratora, odnosno ’staklena kugla’ deteta (u ’Prozracima’ Svetlane Velmar-Janković) rasprskava pred spoznajom Zla, smrti i rata. U modernoj naraciji, sa naknadnim lirskim komentarima o pojedinim junacima ovog romana, i gustom, izukrštanom mrežom međuljudskih i porodičnih odnosa i sudbina, čitav taj opisani svet odjednom je zbrisan i nestaje u čudovišnom licu fašizma, kroz masovnu deportaciju u Aušvic, čije razmere užasa tek sagledavamo kroz ovako postavljenu romanesknu viziju i životno iskustvo autora“.
