„Severni zid“ Dragana Velikića u izdanju Lagune
Prvi put objavljen 1995. godine, roman Dragana Velikića „Severni zid“ odmah je dobio izuzetne pohvale kritike za besprekoran stil kojim je izrazio ključne motive srpske literature XX veka – seobu, emigraciju. Roman je do sada objavljen u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Slovačkoj a prošle godine i u Italiji. List „Frankfurter algemajne cajtung“ je veoma pohvalno ocenio ovaj roman rečima: „da se jedino može zažaliti što u Nemačkoj nije bio ranije dostupan.“
Radnja romana „Severni zid“ odvija se tokom 1993. i 1994. godine. Dok besni rat u Bosni, Olga beži u Beč gde je čeka Andrej, njen muž. Njen život u stranom gradu je obeležen apatijom i očajem. Budući da ne govori nemački, Olga oživljava prošlost i nekadašnja poznanstva kako bi nečim nastanila prazninu svog života i braka. Nasuprot ovoj priči, jedna druga priča o bračnom paru odigrava se u jednom drugom, prošlom vremenu. To je priča o Džejmsu Džojsu i njegovoj ženi Nori koji su izbegli prvo u Pulu a zatim i u Trst. Paralelne sudbine ovo četvoro junaka spaja to što beže od stvarnosti u nadi da će drugde pronaći neku drugu stvarnost i da će se u njoj ukotviti.
Dragan Velikić rođen je u Beogradu 1953. godine a odrastao u Puli, gradu kojem je posvetio svoj roman „Via Pula“ (1988), izvanrednu priču o istarskom gradu koja mu je 1991. godine donela nagradu Miloš Crnjanski. U prvoj polovini devedestih godina sarađuje sa beogradskim nedeljnikom „Vreme“, a od 1996. do 1999. radi kao glavni urednik izdavačke kuće „B92“. Nedugo pre početka Nato bombardovanja Srbije, 1999. godine, odlučuje se za dobrovoljni egzil i odlazi najpre u Budimpeštu, zatim u Beč a onda u Berlin, gde se posvećuje prevashodno pisanju. Danas živi u Beogradu i jedan je od najpoznatijih pisaca u Srbiji.
Radnja romana „Severni zid“ odvija se tokom 1993. i 1994. godine. Dok besni rat u Bosni, Olga beži u Beč gde je čeka Andrej, njen muž. Njen život u stranom gradu je obeležen apatijom i očajem. Budući da ne govori nemački, Olga oživljava prošlost i nekadašnja poznanstva kako bi nečim nastanila prazninu svog života i braka. Nasuprot ovoj priči, jedna druga priča o bračnom paru odigrava se u jednom drugom, prošlom vremenu. To je priča o Džejmsu Džojsu i njegovoj ženi Nori koji su izbegli prvo u Pulu a zatim i u Trst. Paralelne sudbine ovo četvoro junaka spaja to što beže od stvarnosti u nadi da će drugde pronaći neku drugu stvarnost i da će se u njoj ukotviti.
Dragan Velikić rođen je u Beogradu 1953. godine a odrastao u Puli, gradu kojem je posvetio svoj roman „Via Pula“ (1988), izvanrednu priču o istarskom gradu koja mu je 1991. godine donela nagradu Miloš Crnjanski. U prvoj polovini devedestih godina sarađuje sa beogradskim nedeljnikom „Vreme“, a od 1996. do 1999. radi kao glavni urednik izdavačke kuće „B92“. Nedugo pre početka Nato bombardovanja Srbije, 1999. godine, odlučuje se za dobrovoljni egzil i odlazi najpre u Budimpeštu, zatim u Beč a onda u Berlin, gde se posvećuje prevashodno pisanju. Danas živi u Beogradu i jedan je od najpoznatijih pisaca u Srbiji.
