Pored autorke, govorile su književnica Mirjana Mitrović i urednica Dubravka Dragović Šehović.

Nakon knjige „Moja ljubav Nikola Tesla“, Ana Atanasković u „Zmajevoj ženi“ piše o Jeleni Gatiluzio, supruzi despota Stefana Lazarevića, slobodoumnoj, hrabroj ženi, ćerki gospodara Lezbosa. Knjiga je prati od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, te misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.

Atanasković je opisala „Zmajevu ženu“ kao biografiju, ali i istorijsku priču, psihobiografiju, priču o knjigama, životu, gubicima, radostima i večnoj ljubavi.

„Otkad sam prvi put pročitala ime Jelena Gatiluzio, probudila se u meni strast i želja za istraživanjem njenog života. Rekla bih da je, poput junakinje iz romana ’Moja ljubav Nikola Tesla’, i Jelena mene pronašla. Istoriju i prošla vremena oduvek doživljavam kao večno živu sliku, jer smatram da energija ne može da nestane. Tu energiju ja osećam, sledim, unosim svoju emociju i nadam se da će taj spoj emocija biti probuđen kod čitalaca“, kazala je književnica.

Urednica Dubravka Dragović Šehović kazala je da ju je naslov osvojio od prvog čitanja, a da Anine romane voli jer „uvek pronađe istorijsku ličnost oko koje napravi sjajnu priču svojom nepresušnom maštom“:

„S jedne strane imamo ime žene i veoma malo informacija o njoj, a s druge vladara kakav je despot Stefan, o kome, čini mi se, takođe ne znamo mnogo, pogotovo kakav je privatno bio kao čovek. Sve to je inspirisalo Anu da započne priču o jednoj interesantnoj ženi kojoj je dozvolila da se rasplamsa na ovim stranicama, ženi koja donosi sunce i u svemu nalazi lepotu. Sve vrvi od boja, sve sija, šljašti…“

Književnica Mirjana Mitrović je navela da su istorijski romani nepravedno potcenjeni i „da biste napisali iole pristojan istorijski roman, morate da uložite mnogo više vremena u obimno istraživanje“.

„Ova priča je i te kako aktuelna i danas. Govori o ljubavi jednog talentovanog, ali traumatizovanog alfa mužjaka i jedne žene superempate, koja je uspela da ga otopi do poezije i utiče na njega da napiše jednu od najlepših pesama“, rekla je Mitrovićeva, dodajući da je Ana Atanasković u svom romanu predstavila susret evropske i srpske renesanse traumatizovane Kosovskim bojem kroz odnos Jelene Gatiluzio i despota Stefana.

Mirjana Mitrović je takođe istakla da, kada govorimo o despot, moramo znati da je rano ostao bez oca koji je za njega do kraja života ostao nedostižan ideal.

„Ovaj roman govori i o položaju žena, o tome kako su s vremenom razvile strategije za opstanak, što nije opisano u muškim istorijskim romanima. Žene kao i danas nalaze modus da zadrže dostojanstvo, svoj glas i kreativnost. Despot se bez njenog sunca i renesanse nikada ne bi osmelio da napiše tu čuvenu pesmu.“

Autorka romana „Zmajeva žena“ kazala je da je Jelenu Gatiluzio zamislila kao ženu punu života, punu sunca koje je nosila u sebi.

„Kroz ovaj roman sam želela da pošaljem poruku da moramo da se borimo do krajnjih granica, da uradimo i više od onoga što smo mislili da možemo. Tako znamo da smo učinili sve što je u našoj moći i da dalje nije do nas. U ovom romanu je i meni važna lična tema o ženama koje nemaju decu. To je bolna tema jer je teško naći mir i prihvatiti sudbinu. U Jeleninom slučaju se sve to prenosi na celu državu jer despot nema naslednika, samim tim ni država. Zanimalo me je kako žena sve to podnosi. Mislim da je Jelena kroz mene o tome progovorila“, zaključila je Ana Atanasković.

Ukoliko niste bili u prilici da dođete na promociju i uzmete potpis autorke, imaćete tu priliku u okviru Noći knjige u subotu 15. decembra u 17 sati, u Delfi knjižari u Smederevu.