Povest o Tesli je priča o povesti epohe. U Budimpešti je stavljao gumu ispod kreveta da izbegne vibracije. Bio je simbolist i dekadent pre Dežesenta i barona De Monteskjea. U grozničavoj nesanici i bljesku munje u laboratoriji bio je futurist pre Marinetija. Metro ispod grada i reklame na krovovima njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, gospodar Metropolisa Frica Langa, opet je – bio on. Ludi naučnik sa svojim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje?

„Milenijum u Beogradu“ je mozaički napisan roman gde se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. „Beli grad“ je čudesan, prosanjan i proklet, a generacija koja liči na njega, uhvaćena je kroz grupu petoro prijatelja i njihovih ljubavi. Međutim, kada dođe početak rata 1991, te ljubavi ne mogu da prežive.

„Milenijum u Beogradu“ nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva – Beograd. Crpeći sa dalekih slovenskih izvora, prožet nadrealizmom, autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje.

„Tesla, portret među maskama“ i „Milenijum u Beogradu“ možete pronaći od srede, 25. oktobra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, na sajtu laguna.rs, kao i na Laguninim i Delfi štandovima na beogradskom Sajmu knjiga u halama 1 i 4.