O knjizi su osim autora govorili pisac i dramaturg Ivana Dimić i profesor na Filozofskom fakultetu Vojin Nedeljković. Odlomke iz knjige čitala je glumica Milica Mihailović.

Četiri laureata Ninove nagrade su bivši studenti Vladete Jankovića, među njima i Lagunina spisateljica Ivana Dimić.

„Ja se i ovoj sada situaciji osećam kao đak. Profesor Janković bio je mladi asistent, veoma strog, i mi smo strepeli od njega, jer smo znali da će videti naše neznanje iz pogrešno upotrebljenog izraza. On je nas voleo, brinuo se o nama, ali je znao da nam kaže: tabule raze – ništa ne znate. Volela sam profesora Jankovića, ali uvek sam ga se plašila. Mislim da je Vladeta zbog mene napisao ovu knjigu, jer sam jednom pogrešno upotrebila jednu diktu, čime sam obrukala i sebe i profesora, koji mi je kada smo se posle toga sreli rekao da sam napravila katastrofalnu grešku. Zato je ovo knjiga za takve, za uobražene koji hoće da se prave važni, pa koriste dikte, ali pogrešno.“

Ivana Dimić je govorila i o naraciji u knjizi: „Ovo je jedna sasvim posebna knjiga koja govori o smislu izreka, njihovom poreklu i o značenju, i videćete da je neophodna svakome. S jedne strane, to je knjiga sentencija, krajnje nepretenciozna u svom sadržaju, međutim autor vas svojim pripovedanjem uvodi u čitav jedan svet. Način pripovedanja je primamljiv za čitaoca, ne kinji ga, iako je knjiga napisana učenim, preciznim stilom. Profesor Janković ima taj dar da nam na jednostavan način ispriča komplikovane stvari. Saopštava nam ih tako da se mi ne osećamo inferiorno, da razumemo i da se kao čitaoci osećamo udobno. Rečenica je komplikovana, savršeno stilski uglađena, sadržaj je mudar, a sve je rečeno na pristupačan način. To ovu knjigu čini prekrasnom“, rekla je Ivana Dimić.

Ljudi ponekad ispadaju smešni koristeći razne latinske reči, citate i izreke. Ali i čak kad se pravilno upotrebi neki izraz ili izreka, ljudi retko zaista znaju odakle izreka potiče i šta joj je bilo prvobitno značenje.

„To je problem opšte kulture, nije to do latinskog i izreka. To je problem širine znanja i problem samoprocene. Čovek treba da zahvati koliko može i da se ne upušta gde ne treba. Često ljudi zalaze u nepoznatu oblast, bez prevelike potrebe. Savet svima je da ne koriste latinske poslovice uopšte, može se čovek sasvim lepo izraziti i bez toga“, započeo je profesor Vojin Nedeljković.

„U korenu evropske esejistike ima jedna važna knjiga – Erazmova „Adagia“. To je knjiga kratkih eseja, na učene teme, koje je Erazmo godinama pisao i zbirka je narasla na 4000 priča. Ta knjiga je relansirala antičku dijatribu u evropsku književnost u formi bestselera. Izreke su se rasule po evropskim jezicima i mogu se naći kod Vuka. Vrlo je značajno što je Vladeta Janković napisao knjigu na sličnim premisama, to su mali, vešto izvedeni eseji koji počinju nikad ne znaš odakle, koji vode nikad ne znaš tačno kuda i ilustrovani su materijalom koji je mene naveo na razmišljanja. Ovo je knjiga plemenitog kova“, istakao je Nedeljković.

Dve knjige Vladete Jankovića nalaze se na Laguninoj top-listi.

„’Mitovi i legende’ su prvi put izašli pre dvadeset godina. Urednik Dejan Mihailović je predložio da knjigu ponovo objavimo u Laguni. Za pola godine štampana su tri tiraža, što je dokaz da kod ljudi postoji glad za tom vrstom informacije“, objasnio je Janković.

Između brojnih izreka antičkih i biblijskih koje se veoma često sreću i danas u svakodnevnom govoru, medijima, književnim i publicističkim delima, čak i u reklamnim spotovima profesor Vladeta Janković je odabrao 69. On je objasnio da je prvobitno sakupio izreke, jer je trebalo da od njih pravi TV serijal kao što je to uradio sa „Mitovima i legendama“.

„Velika je radost videti da postoji interesovanje za moj napor koji je urodio i lepšim i boljim plodom nego što sam se ja mogao nadati. Grupisao sam biblijske, starozavetne i novozavetne izreke, koje su sačuvane u latinskim i grčkim oblicima. To je deo opšte kulture. Detaljima sam oživeo kazivanje, i čini mi se po ovome što čujem da sam u tome uspeo. Često svi upotrebljavamo izraz ’Pre će kamila kroz iglene uši’, što je neobična slika. Ja to objašnjavam kao posledicu lingvističke greške u prevodu. Na grčkom se kamila kaže ’kamilos’, sa etom se reč piše drukčije i znači uže (lađarsko uže), što ima više logike. Postoje i druge teorije, kao da su u Jerusalimu postojala neka vrata koja su bila veoma uska, i da su se zvala ’iglene uši“ – to su ti detalji.“

Autor je priznao da je tragajući za poreklom nekih izreka koji mnogi znaju i koriste nešto i naučio.

„Nisam znao da je izreku ’Rekoh i spasih dušu svoju’ antičkog porekla i da ju je prvi u tom obliku upotrebio Karl Marks. Bio sam iznenađen da je Karl Marks misao proroka Elije parafrazirao, što govori da je dobro poznavao religijske spise. Sve su to kurioziteti koji mogu da ožive ovu knjigu.

Knjiga je lepo opremljena... povezane su izreke sa njihovim refleksima u umetnosti.

Promocija je završena izrekom koja je posebno draga autoru Vladeti Jankoviću „Ceterum censeo...“ – „Uostalom, mislim...“