Od autora „Gospodara muva“, iznenađujuća rekonstrukcija izgubljenog sveta i zabrinjavajuća vizija početka nove ere. Osam neandertalaca susrešće novu rasu bića koja su slična njima, pa opet uznemirujuće različita. Ova nova rasa, homosapiensi, zadivljujućih sposobnosti i veština, zastrašujući u svojoj okrutnosti, sposobni za osećaj krivice ali i prapokvarenost, doneće propast nevinijem narodu čiji će svet naslediti.

Ser Vilijam Golding je dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1983) i Bukerove nagrade za književnost (1980). Kao zajednički imenitelj brojnih dela ovog plodnog pisca navodi se žanr alegorijskog romana, kao i obilje aluzija na klasičnu književnost, mitologiju i hrišćansku tradiciju. Mnoga Goldingova dela, uključujući i roman „Gospodar muva“, adaptirana su za film i televiziju.

Roman „Naslednici“, Goldingu najdraži, retka je književna, emocionalna i intelektualna prilika da se vratimo do samih korena misli i shvatanja sopstvenog postojanja. Uvučeni u svet surovih uslova, a opet sasvim jasnih i gotovo idiličnih životnih pravila, postepeno shvatamo da taj svet posmatramo očima bića koja su nestala pred najezdom naših prapredaka, verovatno baš zbog svoje blage prirode. Golding uspeva da za nas pronađe izgubljeno doba naše predistorije zbunjujući nas otkrićem koliko smo se suštinski malo promenili u odnosu na period zore čovečanstva.

Hilari Bojd je autorka bestselera, piše o životu i ljubavi starijih ljudi. Njen prvi roman „Četvrtkom u parku“ je postao neočekivani bestseler. Napisala ga je u 62. godini života. Njeni romani o ljubavnom životu starijih ljudi bili su povod za novi književni žanr koji je časopis Observer nazvao ’gran-lit’.

Dok jesenje lišće pada nečija ljubav počinje da cveta…tako počinje priča romana „Četvrtkom u parku“.

Džini Loson se bliži šezdesetom rođendanu. U braku nije nesrećna, pre je neispunjena i neshvaćena. Džordž, njen muž, iznenada izjavi kako želi da se preseli na selo, a Džini hoće da ostane u Londonu, gde joj žive kćerka, zet i unuka Eli, i gde vodi uspešnu prodavnicu zdrave hrane. Jednog četvrtka posle podne, u parku gde čuva unuku, upoznaje Reja, koji je tu sa svojim unukom. Od prvog trenutka iznenadiće ih otvorenost koju ispoljavaju jedno prema drugom. Oni razgovaraju kao stari prijatelji, zajedno se smeju, imaju ista nadanja, čežnje, tajne…

S vremenom Džini shvata da je zaljubljena u njega i počinje da preispituje svoj život. Pokušava da se izbori s pritiskom porodice koja smatra da uvek zna šta je bolje za nju. Rastrzana između nenadane strasti i osećanja obaveze, Džini provodi nedelje i mesece misleći na četvrtke u parku, pokušavajući da odluči da li je bolje da živi sama nego u braku koji je posle mnogo godina počeo da je sputava. Da li će naći hrabrosti da iskuša sreću u novoj ljubavi?

„Beležnica profesora Miškovića“ je roman o tajnama oko nas i ljudima koji su sa njima povezani. Ni o jednima ni o drugima ne znamo ništa, a onda se desi nešto što neke od nas natera da krenemo putem za koji nismo ni znali da postoji. To će se dogoditi novinaru beogradskog lista Argument Bošku Stevanoviću kad u proleće 2002. godine dobije zadatak da napiše tekst o naučnoj ostavštini preminulog srpskog etnologa Arsenija Miškovića. Tog dana, umesto očekivano dosadnog razgovora s udovicom Mišković, ženom u godinama koja čeka poslednje životno putovanje, on će se susresti sa serijom misterioznih i naučno neobjašnjivih događaja o kojima nije ni sanjao da su mogući, a kamoli da su se odigrali i da još uvek traju u Srbiji.

Ti događaji čine sadržaj jedne male beležnice sa crnim koricama, koju će udovica Mišković pokloniti novinaru Stevanoviću. Ono što tamo piše dugogodišnja je opsesija nekih ljudi iz inostranstva – Beča, Londona, Moskve... i jednog gradića u Arizoni. Vest o smrti etnologa Miškovića pokrenula je lavinu čudnih događaja koji će porodicu i prijatelje beogradskog novinara Boška Stevanovića dovesti u životnu opasnost...

Ovo je dugo očekivani roman poznatog novinara i urednika Ratka Dmitrovića koji uspeva da lako zaintrigira čitaoca i uvuče ga u priču.