U Kotoru promovisan roman Filipa Davida
Promocija romana „Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida, dobitnika Ninove nagrade za 2014. godinu, održana je u sredu, 22. aprila, u kinu „Boka“ u Kotoru.
Promocija koju su uoči Svetskog dana knjige organizovali JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ Kotor i Gradska biblioteka i čitaonica privukla je veliki broj posetilaca. Pre razgovora o knjizi prisutni su mogli da čuju hor Kulturnog centra „Nikola Đurković“.
Filip David izdanak je čuvene književne generacije u kojoj su bili Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač. Romanom „Kuća sećanja i zaborava“ otvorio je temu posledica holokausta u Srbiji. Promocija u Kotoru, organizovana na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, bila je prilika za razgovor o knjizi u kojoj je sećanje predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija, a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla.
Roman „Kuća sećanja i zaborava“ je, kao što je i žiri Ninove nagrade obrazložio, sugestivna studija zla, zla u istoriji, zla u čoveku.
„Nisam pisao filozofski traktat, nisam pisao esej o zlu. Pisao sam o ljudskim sudbinama u mračnim vremenima. Ono što nazivamo zlo ima bezbroj lica. Istovremeno, svemu čega se dotakne oduzima smisao. Posle velikih tragedija koje su obeležile našu epohu, postavljaju se neka ključna pitanja, između ostalih, da li je moguće pisati posle holokausta, da li je moguća vera posle holokausta. Primo Levi, italijanski književnik koji je preživeo golgotu nacističkih koncentracionih logora, bio je uveren da treba izmisliti neki novi jezik kojim bi se mogli izraziti užasi, stradanja i patnje našega doba. Svakodnevni govor za to nema dovoljno pravih, istinitih, reči, prave snage. Reči su postale prazne ljušture bez značenja“, rekao je David.
Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora „Kuća sećanja i zaborava“ je njegova najintimnija knjiga, a čitaoci sve vreme imaju utisak autentičnosti glavnih junaka.
„Većina sudbina su stvarne. Ima ovde i autobiografskih detalja. U početku pisanja bio sam u dilemi oko obima knjige. Onda sam odlučio da pokušam da što sažetije ispričam jednu složenu priču. Jednostavnost i lakoća pripovedanja su vrline koje sam oduvek cenio, a to je i ono što je najteže postići“, zaključio je Filip David.
Roman Filipa Davida svakako je najautentičniji roman novije srpske književnosti i knjiga posle čijeg čitanja ćete imati utisak da je David napisao duboko emotivnu i potresnu priču.
Na Svetski dan knjige, 23. aprila, Filip David će gostovati u galeriji „Buća“ u Tivtu, od 20 sati, gde će predstaviti svoj nagrađeni roman.
Filip David izdanak je čuvene književne generacije u kojoj su bili Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač. Romanom „Kuća sećanja i zaborava“ otvorio je temu posledica holokausta u Srbiji. Promocija u Kotoru, organizovana na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, bila je prilika za razgovor o knjizi u kojoj je sećanje predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija, a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla.
Roman „Kuća sećanja i zaborava“ je, kao što je i žiri Ninove nagrade obrazložio, sugestivna studija zla, zla u istoriji, zla u čoveku.
„Nisam pisao filozofski traktat, nisam pisao esej o zlu. Pisao sam o ljudskim sudbinama u mračnim vremenima. Ono što nazivamo zlo ima bezbroj lica. Istovremeno, svemu čega se dotakne oduzima smisao. Posle velikih tragedija koje su obeležile našu epohu, postavljaju se neka ključna pitanja, između ostalih, da li je moguće pisati posle holokausta, da li je moguća vera posle holokausta. Primo Levi, italijanski književnik koji je preživeo golgotu nacističkih koncentracionih logora, bio je uveren da treba izmisliti neki novi jezik kojim bi se mogli izraziti užasi, stradanja i patnje našega doba. Svakodnevni govor za to nema dovoljno pravih, istinitih, reči, prave snage. Reči su postale prazne ljušture bez značenja“, rekao je David.
Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora „Kuća sećanja i zaborava“ je njegova najintimnija knjiga, a čitaoci sve vreme imaju utisak autentičnosti glavnih junaka.
„Većina sudbina su stvarne. Ima ovde i autobiografskih detalja. U početku pisanja bio sam u dilemi oko obima knjige. Onda sam odlučio da pokušam da što sažetije ispričam jednu složenu priču. Jednostavnost i lakoća pripovedanja su vrline koje sam oduvek cenio, a to je i ono što je najteže postići“, zaključio je Filip David.
Roman Filipa Davida svakako je najautentičniji roman novije srpske književnosti i knjiga posle čijeg čitanja ćete imati utisak da je David napisao duboko emotivnu i potresnu priču.
Na Svetski dan knjige, 23. aprila, Filip David će gostovati u galeriji „Buća“ u Tivtu, od 20 sati, gde će predstaviti svoj nagrađeni roman.
1/5
