U prodaji treće izdanje „Beograđanki“ Igora Marojevića
Jedan od najznačajnijih srpskih savremenih pisaca Igor Marojević opisao je u novoj knjizi „Beograđanke“ (Laguna, 2014) ljubavne nesporazume, zbližavanja, iskušenja i želje različitih žena. Sve ove teme bliske savremenom čoveku probudile su veliko interesovanje čitalaca, ali i stručne javnosti. U prodaji se nalazi treće izdanje knjige za koju je književnik Filip David rekao: „Odlična proza! Zrelo, majstorski. Svaka priča je sjajna. Mnogo odličnih detalja, poznavanja ženske psihologije.“
Ideju da piše iz ženskog ugla Marojević je dobio još 1988. kada je pročitao knjigu Rejmonda Karvera „O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi“, u kojoj se nalaze tri specifične priče iz ženskog ugla.
„Iako su ’Beograđanke’ moja prva prozna knjiga posle tri godine, pisao sam je znatno duže. Želeo sam da što uverljivije iz ugla svojih junakinja i glasom pozajmljenim od njih prikažem njihovu samoću i ljubavna zbližavanja, nesporazume, iskušenja i želje, njihove reakcije na okolnosti u kojima je tehnologija nezamenljiva, a opšta oskudica, novčana i duhovna, sve bezizlaznija. Pišući ’Beograđanke’, bolje sam upoznao žene“, istakao je Marojević.
Kroz osam priča, autor „Mediterana“ i „Majčine ruke“ čitaocima predstavlja drugačije žene, devojke, prijateljice, majke, ljubavnice, osobene Beograđanke izmeštene u vremenu i prostoru – od devojke koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, preko vlasnice galerije koja preko Tvitera otpočinje vezu sa slikarom čije slike prodaje, do najboljih drugarica kod kojih igrica sa Fejsbuka budi jezive porive.
„’Unutra’ svakako zaslužuje mesto u nekoj budućoj antologiji, a zašto ne i ekranizaciju. Sama zbirka na nivou celine donosi dva hrabra poteza – prevazilaženje straha od hepienda i hrabrost da se prikaže zaposlen junak, a to je milje u koji naša proza odavno nije uspešno i autentično zakoračila“, kaže scenarista i teoretičar Dimitrije Vojnov.
Na pitanje šta povezuje junakinje nove knjige koja je pravi hit ovog leta, autor odgovara:
„Jak individualitet, intuitivnost, borbenost... One su vredne i snažne i ne žele da se priklone pravilima kolektiva, imaju svoju priču. To su po meni prave Beograđanke. E sad, nekima mogu da zamerim što svoj perfektan fizički izgled često ne umeju ili ne žele da isprate ženstvenošću. Naše žene su znatno lepše od Špankinja ili mnogih Latinoamerikanki, ali su generalno manje ženstvene“, zaključuje Marojević.
Ideju da piše iz ženskog ugla Marojević je dobio još 1988. kada je pročitao knjigu Rejmonda Karvera „O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi“, u kojoj se nalaze tri specifične priče iz ženskog ugla.
„Iako su ’Beograđanke’ moja prva prozna knjiga posle tri godine, pisao sam je znatno duže. Želeo sam da što uverljivije iz ugla svojih junakinja i glasom pozajmljenim od njih prikažem njihovu samoću i ljubavna zbližavanja, nesporazume, iskušenja i želje, njihove reakcije na okolnosti u kojima je tehnologija nezamenljiva, a opšta oskudica, novčana i duhovna, sve bezizlaznija. Pišući ’Beograđanke’, bolje sam upoznao žene“, istakao je Marojević.
Kroz osam priča, autor „Mediterana“ i „Majčine ruke“ čitaocima predstavlja drugačije žene, devojke, prijateljice, majke, ljubavnice, osobene Beograđanke izmeštene u vremenu i prostoru – od devojke koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, preko vlasnice galerije koja preko Tvitera otpočinje vezu sa slikarom čije slike prodaje, do najboljih drugarica kod kojih igrica sa Fejsbuka budi jezive porive.
„’Unutra’ svakako zaslužuje mesto u nekoj budućoj antologiji, a zašto ne i ekranizaciju. Sama zbirka na nivou celine donosi dva hrabra poteza – prevazilaženje straha od hepienda i hrabrost da se prikaže zaposlen junak, a to je milje u koji naša proza odavno nije uspešno i autentično zakoračila“, kaže scenarista i teoretičar Dimitrije Vojnov.
Na pitanje šta povezuje junakinje nove knjige koja je pravi hit ovog leta, autor odgovara:
„Jak individualitet, intuitivnost, borbenost... One su vredne i snažne i ne žele da se priklone pravilima kolektiva, imaju svoju priču. To su po meni prave Beograđanke. E sad, nekima mogu da zamerim što svoj perfektan fizički izgled često ne umeju ili ne žele da isprate ženstvenošću. Naše žene su znatno lepše od Špankinja ili mnogih Latinoamerikanki, ali su generalno manje ženstvene“, zaključuje Marojević.
