Urgentan poziv da se izborimo za budućnost dok još možemo
U novoj knjizi „Posle apokalipse“ filozof Srećko Horvat nas poziva da razmotrimo apokalipsu u okvirima „otkrovenja“ pre nego „kraja sveta“. On pokazuje da su različite pretnje opstanku čovečanstva i čitave planete, kao što su nuklearna pretnja i klimatska kriza, međusobno povezane ne samo tekućom pandemijom kovida 19 već pre svega virusima kapitalizma i fašizma. U pokušaju da sagleda budućnost Černobilja, Mediterana ili Maršalovih Ostrva, ali i mnogih mesta pogođenih virusom kovid 19, Horvat smatra da je na pomolu doslovno izumiranje, kraj bez presedana: alternativa nije više socijalizam ili varvarstvo, već radikalno osmišljavanje novog sveta ili samouništenje.
Horvat nas poziva na radikalno osmišljavanje novog sveta tako što će se različiti pokreti širom sveta ujediniti u jedan – transnacionalnu i međugeneracijsku mobilizaciju bez presedana koja bi stvorila politički subjekat sposoban da povuče kočnicu za slučaj nužde.
Kako je sam rekao u intervjuu za magazin Nedeljnik, „činjenica je da je pandemija ojačala društvo kontrole i ubrzala implementaciju raznih tehnologija – od biometrije do zumifikacije – za čije bi prihvaćanje i širenje vjerojatno trebalo više godina da nije bilo virusa. Koronavirus bi mogao biti tek mala fusnota naspram virusa tehnologije koja već sada, upravo zahvaljujući pandemiji, radikalno mijenja sve segmente naših života. Pritom nisam tehnofob niti mislim da možemo bez tehnologije, pitanje je uvijek – kako je to Hampti Dampti slavno rekao Alisi u zemlji čudesaֹ – ko će biti gospodar?“
Srećko Horvat, hrvatski filozof i politički aktivista, prvi put u je žižu interesovanja javnosti došao zahvaljujući knjizi „Protiv političke korektnosti“ 2007. godine. Otad je napisao više od petnaest knjiga, prevedenih na petnaest jezika, a svojim delovanjem se profilisao u jednog od važnijih intelektualaca u Evropi. Tekstovi su mu objavljivani u Gardijanu, Njujork tajmsu, Špiglu i drugim vodećim svetskim medijima. U Laguni su, osim „Posle apokalipse“, objavljene njegove knjige „Šta Evropa želi“ (zajedno sa Slavojem Žižekom) i „Radikalnost ljubavi“.
U prvom prevodu sa engleskog jezika, knjigu „Posle apokalipse“ Srećka Horvata možete naći od četvrtka 16. septembra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Horvat nas poziva na radikalno osmišljavanje novog sveta tako što će se različiti pokreti širom sveta ujediniti u jedan – transnacionalnu i međugeneracijsku mobilizaciju bez presedana koja bi stvorila politički subjekat sposoban da povuče kočnicu za slučaj nužde.
Kako je sam rekao u intervjuu za magazin Nedeljnik, „činjenica je da je pandemija ojačala društvo kontrole i ubrzala implementaciju raznih tehnologija – od biometrije do zumifikacije – za čije bi prihvaćanje i širenje vjerojatno trebalo više godina da nije bilo virusa. Koronavirus bi mogao biti tek mala fusnota naspram virusa tehnologije koja već sada, upravo zahvaljujući pandemiji, radikalno mijenja sve segmente naših života. Pritom nisam tehnofob niti mislim da možemo bez tehnologije, pitanje je uvijek – kako je to Hampti Dampti slavno rekao Alisi u zemlji čudesaֹ – ko će biti gospodar?“
Srećko Horvat, hrvatski filozof i politički aktivista, prvi put u je žižu interesovanja javnosti došao zahvaljujući knjizi „Protiv političke korektnosti“ 2007. godine. Otad je napisao više od petnaest knjiga, prevedenih na petnaest jezika, a svojim delovanjem se profilisao u jednog od važnijih intelektualaca u Evropi. Tekstovi su mu objavljivani u Gardijanu, Njujork tajmsu, Špiglu i drugim vodećim svetskim medijima. U Laguni su, osim „Posle apokalipse“, objavljene njegove knjige „Šta Evropa želi“ (zajedno sa Slavojem Žižekom) i „Radikalnost ljubavi“.
U prvom prevodu sa engleskog jezika, knjigu „Posle apokalipse“ Srećka Horvata možete naći od četvrtka 16. septembra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
