Onako kako je po sadržaju koncipirana monografija, tako je i promocija knjige uvodila slušaoce i poštovaoce Draganove umetnosti u oživljavanje ličnosti kroz priče i sećanja bliskih saradnika i prijatelja.

Urednica je govorila o zapaženim ulogama Dragana Nikolića kao glumca u pozorištu, na filmu, kao glumca u ulozi voditelja, navodeći razmišljanja, sećanja, zapažanja raznovrsnih umetnika i novinara koji su svoje tekstove o Gagi uobličili u monografiji pod naslovom „Gospodin mangup“.

Govorilo se o liku i delu baš onako kako je i u knjizi predstavljeno – kroz vesela sećenja na zajedničke trenutke Gage i njegovih prijatelja-saradnika. Govorilo se o Gaginim strahovima pred izlazak na scenu, ali samo zbog želje da bude precizan, bolji, da bude odgovoran, o filmu „Seobe“ za koji je on smatrao da je nešto najbolje što je ikada snimio, o saradnji na TV emisiji „Maksimetar“, „Obraz uz obraz“, o dobijenim i propuštenim prilikama, o prvom popijenom vinu „na eks“, o „šmekeru od čijeg pogleda venu gladiole“...

Svaka priča kao da se nadovezuje na prethodnu, a sve su vodile jednoj činjenici da je Dragan Nikolić u svakom trenutku svog života bio glumac jer je u životu kao na sceni težio jasnim odgovorima na tri prosta pitanja Stanislavskog: Ko si? Šta si? Gde si?

Glumac Tihomir Stanić je čitao odlomke iz monografije koje Draganovu ličnost prikazuju u pravom svetlu – Gaga Nikolić je bio glumac i visoko moralna ličnost.

Raznovrsna publika pažljivo je slušala i jasno pokazivala razumevanje i interesovanje za svaku ispričanu anegdotu i činjenicu, a dug aplauz opravdao je naslov poglavlja u knjizi koji bi po rečima urednice možda i najviše odgovarao opisu velikog umetnika – Grand Gaga.