Uzbudljiv istorijski triler u stilu noara – predstavljen roman „Da je duži bio dan“ Momčila Petrovića
Istorijski triler Momčila Petrovića „Da je duži bio dan“ predstavljen je 29. januara na izuzetno posećenoj promociji u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govorili su istoričar Predrag Marković i urednica knjige Dubravka Dragović Šehović.
U tek oslobođenom Beogradu, dok se u tami kanalizacije likvidiraju preostale nemačke diverzantske grupe, iz mraka vreba sasvim drugačiji predator. Njegove žrtve su mlade žene. Istraga koju vodi kapetan Ozne Jovan Bursać upućuje na poznatog predratnog silovatelja i davitelja Stoleta Trifunovića, ali moguće je da se pojavio još jedan manijak, koji se uspešno krije u vrhovima nove, partizanske vlasti.
Petrović piše već skoro 45 godina. Među čitaocima su veoma cenjene njegove knjige „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“ i „Srce crnog goluba“, ali „Da je duži bio dan“ je njegov prvi roman: „Mislio sam da je roman samo druga forma onoga što sam pisao do sada. Naravno, nije bilo tako, malo sam se mučio. Što se tiče odnosa činjenica i fikcije, u knjizi kroz rad na knjigama o zanimljivoj istoriji Srba nailazio sam na dosta detalja o prvim godinama u posleratnom Beogradu koji su manje poznati, a razlog tome je što se ili nisu uklapali u zvaničnu istoriju koju sam ja učio u školi ili ’nova istorija’ nije pokazivala zanimanje za to. Nastojao sam da rekonstruišem jednu epohu i tu ubacio priču o neustrašivom kapetanu Ozne koji juri ubicu mladih partizanki. Tako je nastao roman.“
Urednica Lagune Dubravka Dragović Šehović rekla je da se Petrović odlično snašao kao pisac romana i da je oduševljena specifičnim stilom pisanja koji podrazumeva i duhovitost i blagi sarkazam: „Glavni junak je sjajan, zanimljiv je. Bursać je svašta preko glave pregrmeo tokom ratnih godina i sada se nalazi u specifičnoj poziciji, ali je i on specifičan tip, čovek sa vrlinama i manama. Meni su se vrline izuzetno dopale.“
Istoričar Predrag Marković je podsetio da u domaćoj književnosti ne postoji roman koji se bavi tim periodom u žanru trilera, a Petrovićev roman hronološki pripada noaru: „Ovo nije skroz noar jer junak Jovo Bursać nije propali detektiv. To je jedna ’optimističkija verzija noara’, ali ima korupciju i vezu politike i zločina. Ono što je istorijski najupečatljivije kod našeg autora je njegova neobična pažljivost oko istorijskih detalja. On čak daje nešto što nikad nisam video, spisak knjiga koje je koristio, što je neobična stvar i pokazuje vrednoću njega kao autora, kod koga nema grešaka.“
Marković je istakao i da Petrović „ne podleže žanrovskim modama i nije pretenciozan“: „Petrović je čovek koji je spreman da izuči to što radi i upotrebio je svoj talenat da oživi ljude i epohu u knjizi, u kojoj se pojavljuju i istorijske ličnosti kao što su komunistički funkcioneri Slobodan Penezić Krcun, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Moša Pijade i drugi.“
Kako je rekao autor, „knjiga ima izvestan osvetnički karakter“: „Glavni junak je kapetan Ozne, partizan, a partizani poslednjih decenija nisu cenjeni u ovom društvu ili su čak satanizovani. Hteo sam da partizani pobede u mojoj knjizi, ako im je pobeda oduzeta u stvarnosti, jer se dovode u sumnju tekovine narodnooslobodilačke borbe i socijalizma.“
Marković je na kraju ocenio da je sama istorija kao nauka „neka vrsta fikcije, samo je dosadna. I uvek kada pitaju da li nešto odgovara stvarnosti, ja odgovorim da ne postoji stvarnost – ona je jedna od mogućih priča. I ja bih uvek za upoznavanje jednog vremene pre preporučio dobar roman nego dosadnu istorijsku knjigu.“
U tek oslobođenom Beogradu, dok se u tami kanalizacije likvidiraju preostale nemačke diverzantske grupe, iz mraka vreba sasvim drugačiji predator. Njegove žrtve su mlade žene. Istraga koju vodi kapetan Ozne Jovan Bursać upućuje na poznatog predratnog silovatelja i davitelja Stoleta Trifunovića, ali moguće je da se pojavio još jedan manijak, koji se uspešno krije u vrhovima nove, partizanske vlasti.
Petrović piše već skoro 45 godina. Među čitaocima su veoma cenjene njegove knjige „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“ i „Srce crnog goluba“, ali „Da je duži bio dan“ je njegov prvi roman: „Mislio sam da je roman samo druga forma onoga što sam pisao do sada. Naravno, nije bilo tako, malo sam se mučio. Što se tiče odnosa činjenica i fikcije, u knjizi kroz rad na knjigama o zanimljivoj istoriji Srba nailazio sam na dosta detalja o prvim godinama u posleratnom Beogradu koji su manje poznati, a razlog tome je što se ili nisu uklapali u zvaničnu istoriju koju sam ja učio u školi ili ’nova istorija’ nije pokazivala zanimanje za to. Nastojao sam da rekonstruišem jednu epohu i tu ubacio priču o neustrašivom kapetanu Ozne koji juri ubicu mladih partizanki. Tako je nastao roman.“
Urednica Lagune Dubravka Dragović Šehović rekla je da se Petrović odlično snašao kao pisac romana i da je oduševljena specifičnim stilom pisanja koji podrazumeva i duhovitost i blagi sarkazam: „Glavni junak je sjajan, zanimljiv je. Bursać je svašta preko glave pregrmeo tokom ratnih godina i sada se nalazi u specifičnoj poziciji, ali je i on specifičan tip, čovek sa vrlinama i manama. Meni su se vrline izuzetno dopale.“
Istoričar Predrag Marković je podsetio da u domaćoj književnosti ne postoji roman koji se bavi tim periodom u žanru trilera, a Petrovićev roman hronološki pripada noaru: „Ovo nije skroz noar jer junak Jovo Bursać nije propali detektiv. To je jedna ’optimističkija verzija noara’, ali ima korupciju i vezu politike i zločina. Ono što je istorijski najupečatljivije kod našeg autora je njegova neobična pažljivost oko istorijskih detalja. On čak daje nešto što nikad nisam video, spisak knjiga koje je koristio, što je neobična stvar i pokazuje vrednoću njega kao autora, kod koga nema grešaka.“
Marković je istakao i da Petrović „ne podleže žanrovskim modama i nije pretenciozan“: „Petrović je čovek koji je spreman da izuči to što radi i upotrebio je svoj talenat da oživi ljude i epohu u knjizi, u kojoj se pojavljuju i istorijske ličnosti kao što su komunistički funkcioneri Slobodan Penezić Krcun, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Moša Pijade i drugi.“
Kako je rekao autor, „knjiga ima izvestan osvetnički karakter“: „Glavni junak je kapetan Ozne, partizan, a partizani poslednjih decenija nisu cenjeni u ovom društvu ili su čak satanizovani. Hteo sam da partizani pobede u mojoj knjizi, ako im je pobeda oduzeta u stvarnosti, jer se dovode u sumnju tekovine narodnooslobodilačke borbe i socijalizma.“
Marković je na kraju ocenio da je sama istorija kao nauka „neka vrsta fikcije, samo je dosadna. I uvek kada pitaju da li nešto odgovara stvarnosti, ja odgovorim da ne postoji stvarnost – ona je jedna od mogućih priča. I ja bih uvek za upoznavanje jednog vremene pre preporučio dobar roman nego dosadnu istorijsku knjigu.“
1/10
Inspiraciju za naslov romana autor je pronašao u pesmi Jadranke Stojaković „Sve smo mogli mi“, a vi roman „Da je duži bio dan“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Autor: Momčilo Petrović
