Vanja Bulić: Završavam knjigu na Zlatiboru

26. 3. 2020.

Zlatibor je moja zlatna destinacija, pa i u ovo vreme vladavine korona virusa. Sa suprugom Sladjanom sam došao u našu malu, bajkovitu kuću, koju sa puno ljubavi gradili moji roditelji sedamdesetih godina prošlog veka. Tu sam napisao svoj prvi roman „Tunel – lepa sela lepo gore“, a tu se rodio i Novak Ivanović, glavni junak mojih sedam romana. Na terasi sam pisao „Simeonov pečat“, stvarajući Novakov lik. Udisao sam miris zlatiborskih borova i taj miris preneo u knjigu, ali kao miris kiparisa, četinara posadjenih ispred glavnog hrama u Hilandaru.

Vanja Bulić: Završavam knjigu na Zlatiboru - slika 1

Svaki od narednih romana sam, bar delom, napisao na Zlatiboru, izlovan od civilizacije sa isključenim telefonom. I sada pišem na Zlatiboru, ali sa uključenim telefonom, jer sam u stalnoj komunikaciji sa prijateljima, blizancima Ivanom i Ognjenom u Beogradu, i najstarijim sinom Dušanom i njegovom Jasminom, odbeglim u Suboticu da bi moj unuk Todor mogao da trči i vozi bicikl po dvorištu. U Beogradu su ceo dan provodili u stanu na sedmom spratu.

Upravo završavam osmi roman u kome je glavni junak Novak Ivanović. Ostala su još dva poglavlja. Roman nosi naziv „Savin osvetnik“. To je priča o dva prijatelja i devojci u koju su obojica zaljubljeni. Inače, sve troje su bili članovi Streličarskog kluba „Sveti Sava“, koji se nalazi na Adi Ciganliji. Rat devedesetih godina je rastavio trojku: Radmilo i Dragomir su otišli u rat, a Sofija je ostala u Beogradu...

Roman počinje ubistvom jednog ministra u zgradi vlade. Ubica je iz razrušenog Generalštaba uz pomoć sajle izbačene iz samostrela prešao na krov zgrade vlade, razbio prozor i samostrelom ubio ministra. Narednog dana u isto vreme na isti način, ubijen je jeromonah Arkadije u svom, neprimereno velikom i bogatom dvorcu u avalskoj šumi. Ko je ubica i šta povezuje jednog ministra i jednog jeromonaha? Novak, njegova koleginica Muška, privatni detektiv Obrad i suspendovani inspektopr policije, Perić, zajedno kreću protiv nastojanja vlasti da zataška slučaj...

Razrešenje se nalazi u poslednje dva poglavlja koja upravo pišem.

Autor: Vanja Bulić

Podelite na društvenim mrežama:

Vidi više

Vanja Bulić

Vanja Bulić (1947) čitav radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je uradio više od četiri hiljade emisija različitih žanrova, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Bio je glavni urednik časopisa ITD, Zum, Praktična žena, pomoćnik glavnog urednika časopisa Duga, glavni urednik satelitskog programa TV BK, urednik zabavnog programa TV BK i TV Happy. Dobitnik je više novinarskih nagrada za pisano novinarstvo i gotovo svih priznanja koja se dodeljuju za posao voditelja na televiziji. Radio je dokumentarne filmove (Državni radnik, Crveni barjak Filipa Filipovića), scenarista je četiri TV serije (Jugovići – RTS, Javlja mi se iz dubine duše – TV Košava, Drugo stanje – BK TV i Kafana na Balkanu – Telekom). Koscenarista je dugometražnog filma Lepa sela lepo gore i scenarista filmova Drugo stanje i Pokidan. Napisao je zbirke priča Kako sam gajio blizance (1995), Sto bisera (2009), Istorija u krevetu (2012), Muškarac u izvesnim godinama (2014), Zašto bog nema auto (2016) i Rupe u glavi (2020), i romane Tunel – lepa sela lepo gore (1996), Ratna sreća (1999), Zadah belog (2000), Vrele usne (2001), Parada strasti (2003), Drugo stanje (2006), Oko otoka (2009), Šole (2010), Simeonov pečat (2012), Jovanovo zaveštanje (2013), Dosije Bogorodica (2014), Devedesete (2015 – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina prošlog veka), Teslina pošiljka (2015), Šmekeri (2016), Šmekerke (2017), Viza za nebo (2017), Dušanova kletva (2018), Teodorin prsten (2019), Savin osvetnik (2020), Tata u drugom stanju (2021), Milutinov greh (2023). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina Branio sam istinu (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog, Jelisavete Seke Sablić i pevača Ace Lukasa. Napisao je pet pozorišnih komada: Državni radnik, Rijaliti obračun, Jače smo od sudbine, Braća po Hagu i Bitanga u boji. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, nagrada „Radoje Domanović“ za najbolju knjigu satiričnih priča, kao i tri godišnja priznanja Redakcije za kulturu RTS Zlatni hit liber za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije 2012, 2013. i 2015. godine. Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.

Najnovije

3. 4. 2025.

Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo

U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom selu Sasaja. Njihove priče su ogledala bola i gubitka: Bruno nosi traumu preživljavanja porodične tr

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Šta deca čitaju? – preporuke povodom Dečjih dana kulture

Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neverovatnim popustima.Pored najsvežijih hitova, za najprobirljivije male čitaoce odabrali smo četiri se

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC

Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC. U petak 4. aprila od 18 sati svoju knjigu „Ko zna šta će od mene biti“ predstaviće Ivana Lukić. Zabavan, podsticaj

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Ljubenović u Somboru i Kragujevcu

Posle književne turneje po Republici Srpskoj, gde je održao promocije svojih knjiga u Prijedoru, Kozarskoj Dubici, Gradiški, Prijedoru i Istočnom Sarajevu, pisac Bojan Ljubenović nastavio je da se druži sa svojim čitaocima i u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana dečje knjige, najpre je u ponedeljak

Pročitaj više