Veče Selimira Radulovića
U okviru programskog ciklusa „Poezija uživo!“, koji organizuje Radio Beograd 2 u saradnji sa Zadužbinom Ilije Milosavljevića Kolarca, u subotu 26. februara od 19 sati, u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, biće održano veče Selimira Radulovića, uz direktan prenos na talasima Radio Beograda 2.
Selimir Radulović (Cetinje, 1953) pesnik i upravnik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu objavio je do sada deset pesničkih knjiga, pet knjiga izabranih pesama i četiri knjige izabranih i novih pesama. Među pesničkim knjigama su i naslovi: „Poslednji dani“ (1986), „San o praznini“ (1993), „U sjenku ulazim, oče“ (1995), „O tajni rizničara svih suza“ (2005), „Snovi svetog putnika“ (2009), „Pod kišom suza s Patmosa“ (2012), „O pastiru i kamenu sa sedam očiju“ (2015).
U izdanju Srpske književne zadruge i novosadske Pravoslavne reči objavljena su mu „Izabrana dela“, njegovom pesničkom delu posvećene su dve knjige – „Lako jezgro pesništva“ Slobodana Žunjića i „Za svetlom iz očeve kolibe“ Saše Radojčića – i objavljena dva zbornika radova. Izdavačka kuća Čigoja je u kolekciji „Odgovori“ publikovala knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Radulovićem „Očevo lice knjige“ (2017). Autor je nekoliko antologija i hrestomatija, među kojima je i „Zlatni vek srpskog pesništva“, zatim knjige književno-kritičkih tekstova „Povoj i članci“ (1987) i knjiga ogleda „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015) i „Ono malo soli“ (2020).
Za svoj književni rad i angažman Selimir Radulović je već dobio niz priznanja, od Novembarske povelje Novog Sada, Iskre kulture, Vukove nagrade, Nagrade za životno delo Zavoda za kulturu Vojvodine, do Zmajeve nagrade Matice srpske i nagrada „Laza Kostić“, „Stevan Pešić“, „Teodor Pavlović“, „Đura Jakšić“, „Despotica Angelina Branković“, „Simo Matavulj“, „Milan Bogdanović“ za najbolju književnu kritiku, Kočićevog pera, Tesline golubice i dr. Pre dve godine ga je Zlatnom medaljom za zasluge odlikovao predsednik Srbije, a Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je Orden Svetog despota Stefana Lazarevića.
Selimir Radulović (Cetinje, 1953) pesnik i upravnik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu objavio je do sada deset pesničkih knjiga, pet knjiga izabranih pesama i četiri knjige izabranih i novih pesama. Među pesničkim knjigama su i naslovi: „Poslednji dani“ (1986), „San o praznini“ (1993), „U sjenku ulazim, oče“ (1995), „O tajni rizničara svih suza“ (2005), „Snovi svetog putnika“ (2009), „Pod kišom suza s Patmosa“ (2012), „O pastiru i kamenu sa sedam očiju“ (2015).
U izdanju Srpske književne zadruge i novosadske Pravoslavne reči objavljena su mu „Izabrana dela“, njegovom pesničkom delu posvećene su dve knjige – „Lako jezgro pesništva“ Slobodana Žunjića i „Za svetlom iz očeve kolibe“ Saše Radojčića – i objavljena dva zbornika radova. Izdavačka kuća Čigoja je u kolekciji „Odgovori“ publikovala knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Radulovićem „Očevo lice knjige“ (2017). Autor je nekoliko antologija i hrestomatija, među kojima je i „Zlatni vek srpskog pesništva“, zatim knjige književno-kritičkih tekstova „Povoj i članci“ (1987) i knjiga ogleda „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015) i „Ono malo soli“ (2020).
Za svoj književni rad i angažman Selimir Radulović je već dobio niz priznanja, od Novembarske povelje Novog Sada, Iskre kulture, Vukove nagrade, Nagrade za životno delo Zavoda za kulturu Vojvodine, do Zmajeve nagrade Matice srpske i nagrada „Laza Kostić“, „Stevan Pešić“, „Teodor Pavlović“, „Đura Jakšić“, „Despotica Angelina Branković“, „Simo Matavulj“, „Milan Bogdanović“ za najbolju književnu kritiku, Kočićevog pera, Tesline golubice i dr. Pre dve godine ga je Zlatnom medaljom za zasluge odlikovao predsednik Srbije, a Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je Orden Svetog despota Stefana Lazarevića.
Autor: Selimir Radulović
