Junak romana nosi njegovo ime, likovi su deo njegove prošlosti, ali, kako kaže, „Islednik“ nije ni manje ni više ispovest od bilo kojeg drugog njegovog romana.

„Naravno da je sve o čemu pisac piše doživljeno. I izmišljeno je doživljeno. Kako izmeriti koliko su sećanja stvarno sećanja, a koliko su s vremenom nesvesno nadograđena, pa samim tim izmišljena? Ali i tako izmišljena, opet su doživljena. A može se i svesno i namerno lagati. Graditi lažna biografija. Ipak, što sam stariji, to manje izmišljam“, kazao je u razgovoru sa novinarima dobitnik Ninove nagrade.

Velikić je istakao da „umetnost i postoji da nas čini boljima, ali istovremeno čitajući i vezujući se za određnu knjigu, određenu priču, mi i svoj život pretapamo sa onim što čitamo i postajemo svesniji.“
Ipak, skroman je kada je reč o svim nagradama koje je dobio za romane proteklih godina, a ima ih mnogo.

„Nagrade jesu važne jer skreću pažnju na knjigu, proširuju čitalačku publiku, međutim, meni je važnije kako se ja osećam kad završim novi roman. Knjige ne traju zbog nagrada, već zbog umetničke uverljivosti napisanog”, kaže.

Dodaje da ipak ne bi voleo da njegova knjiga zbog prestižne i popularne nagrade postane trend.

„Ne hranim se na kioscima brze hrane, pa samim tim ne konzumiram ni knjige iz kesica. Globalni trend je da umesto čitalaca imamo potrošače. Svuda je to prisutno. U pozorištu gledamo sapunice, sve više je blesavih komedija na filmu, dakle, zombi danas ima bogatu ponudu. To svakako nije slučajno. Ne možete manipulisati onima koji misle svojom glavom. I zato, cilj je isprazniti glavu“, zaključio je pisac pred publikom.

Nakon razgovora sa Leskovčanima, autor je potpisivao knjigu.