Veliko interesovanje barske publike za „Islednika“
Autorsko veče pisca iz Beograda Dragana Velikića, u sklopu književnog programa XXIX Barskog letopisa, očekivano je 20. jula pobudilo veliko interesovanje posetilaca ispred Dvorca kralja Nikole.
Kroz razgovor sa profesorkom književnosti Radom Bulatović, pisac je publici približio kako stvara, šta ga inspiriše, ko su likovi u njegovim delima, uz poseban osvrt na roman „Islednik“, nagrađen Ninovom nagradom 2015. godine.
„Sve njegove knjige počev od romana ’Via Pula’ 1988. do ’Islednika’ prožete su kosmopolitizmom, po čemu je poznat u čitalačkim krugovima“, kazala je Mila Čordašević, urednica književnog programa Barskog letopisa.
Literarni junak u Velikićevim delima često je njegova majka. U romanu „Islednik“ ona je lik oko kojeg se grupiše radnja, međutim to nije samo lična, emotivna priča o majci već i o jednom vremenu.
„Moja ideja je bila da u ovom romanu oživim vreme mog sazrevanja. To je bilo šezdesetih i sedamdesetih godina u Puli, gradu u koji sam kao dete došao. Nijedan lik nije izmišljen, svi imaju svoje ’originale’ u stvarnosti, ali su za potrebe romana malo ’modifikovani’“, kazao je Velikić.
Život i stvarnost ovaj autor pretapa u literaturu i ističe da „piše onakve knjige kakve kao čitalac voli da čita“.
„Čitam romane u kojima su svakodnevice ’žive’. Mislim da svako ko čita faktički umnožava svoj život. Ko god ima tu da ne kažem strast već naviku i to ispunjenje da čita, samim tim je bogatiji“, smatra Velikić.
„Uvek je imao svoj stav i mišljenje. Nikada se nije prepuštao da ga ’matica nosi’ već je uvek ’plivao uzvodno’“, istakla je tokom razgovora Rada Bulatović.
„Sve njegove knjige počev od romana ’Via Pula’ 1988. do ’Islednika’ prožete su kosmopolitizmom, po čemu je poznat u čitalačkim krugovima“, kazala je Mila Čordašević, urednica književnog programa Barskog letopisa.
Literarni junak u Velikićevim delima često je njegova majka. U romanu „Islednik“ ona je lik oko kojeg se grupiše radnja, međutim to nije samo lična, emotivna priča o majci već i o jednom vremenu.
„Moja ideja je bila da u ovom romanu oživim vreme mog sazrevanja. To je bilo šezdesetih i sedamdesetih godina u Puli, gradu u koji sam kao dete došao. Nijedan lik nije izmišljen, svi imaju svoje ’originale’ u stvarnosti, ali su za potrebe romana malo ’modifikovani’“, kazao je Velikić.
Život i stvarnost ovaj autor pretapa u literaturu i ističe da „piše onakve knjige kakve kao čitalac voli da čita“.
„Čitam romane u kojima su svakodnevice ’žive’. Mislim da svako ko čita faktički umnožava svoj život. Ko god ima tu da ne kažem strast već naviku i to ispunjenje da čita, samim tim je bogatiji“, smatra Velikić.
„Uvek je imao svoj stav i mišljenje. Nikada se nije prepuštao da ga ’matica nosi’ već je uvek ’plivao uzvodno’“, istakla je tokom razgovora Rada Bulatović.
