Napisan nakon devetogodišnjeg izgnanstva u Sibir „Zapisi iz podzemlja“ Fjodora Dostojevskog predstavljaju vrhunac piščeve analize ljudske psihe i unutrašnjih konflikata. Danas je uvreženo mišljenje da je ovo i jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti.

Roman govori o čovekovom nesporazumu sa svetom. Junak je nezadovoljan svetom u kom živi i bori se s njim, ali i sa samim sobom.

„Zapisi iz podzemlja“ predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.

Lagunino izdanje „Zapisa iz podzemlja“ sadrži i predgovor Jovana Popova, profesora književnosti na Filološkom fakultetu.

Fjodor Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti.

Roman „Zapisi iz podzemlja“ možete pronaći od petka 13. decembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs