Zavodljive priče čiji su kvalitet čitaoci prepoznali“: predstavljena knjiga „Osvetnici i klevetnici“ Slaviše Pavlovića
Slaviša Pavlović predstavio je svoju zbirku priča „Osvetnici i klevetnici“ u utorak 3. decembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC gde se tražila stolica više kako bi bilo mesta za sve koji su želeli da prisustvuju i dobiju potpis pisca.
Pored autora, ovom prilikom govorili su i pisci Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović, kao i dr Igor Perišić, književni kritičar.
Nakon romana „Zavet heroja“, „Apisov apostol“ i „Himerina krv“, prva knjiga priča Slaviše Pavlovića govori o svetinji pravde i njenom zadovoljenju, o junacima koji, kada sistem zakaže, odlučuju da se, oslanjajući se na sopstvene snage, obračunaju sa nepravdom.
„Ova zbirka je nastajala protekle decenije. Pisao sam priče, ali sam bio u potrazi jedne niti koja bi povezivala sve. Za razliku od romana gde imate jednog glavnog junaka kojeg ’vozite’ kroz različite prilke, kada pišete priče, potrebno je uvesti čitaoca u svaku, kao i upoznati ih sa potpuno novim likovima, zato je za mene zahtevnije pisati priče“, priznao je Pavlović.
Dejan Stojiljković je ovoga puta govorio kao urednik, istakavši da mu je drago što je Laguna jedna od retkih izdavačkih kuća koja neguje pripovetku i pripovedanje.
„Priče se čitaju vrlo rado i važne su za svakog pisca. U Slavišinoj zbirci imamo tematski i vremenski raspon koji povezuje nit koji se vidi u naslovu. Kriminalistička priča se događa osamdesetih u Kladovu, druga se događa za vreme balkanskih ratova, imate savremenu priču o gibanjima na ovoj našoj, uvek uzburkanoj, književnoj sceni… Sve njih povezuje Slavišina poetika koju je publika prepoznala i prihvatila. Dobar pisac piše za sebe knjige kakve bi on čitao, ali je suština u komunikaciji jer uvek tamo negde ima neko ko te čita“, kazao je Stojiljković.
Vladimir Kecmanović je takođe istakao piščevu poetiku i prepoznatljiv stil koji, uprkos pomenutoj tematskoj i hronološkoj širini, uspeva da nas drži vezane za knjigu:
„To je jedan od razloga zašto ova knjiga ima zavidan broj čitalaca koji su ovde u ovolikom broju. Takođe, njegove priče su vrlo filmične pa nas lako uvlače u svoj svet.“
Da priča ne trpi slab trenutak i grešku koja bi mogla da se provuče u romanu, istakao je Igor Perišić, dodajući da je Pavlović kroz svoje romane, pa i sada kroz ovu zbirku, uspeo da stvori svoje pismo i da se profiliše kao autor koji ima svoju doslednu poetičku ideologiju – što i jeste čestica koja povezuje sve priče.
„Slaviša ide iz kontre i izlazi iz onoga što je opšteprihvaćeno, poželjno, prihvatljivo i ono što je globalistički servirano. Dobar pisac uvek teži da ono što izlazi iz njegove intime, ono što oseća i promišlja, stavi na papir. Kod Pavlovića imamo duh novog, kritičkog patriotizma, novog junaštva i ironije herojstva“, smatra Perišić.
Pavlović je istakao da pisac treba da piše o onome što zna.
„Duh jedinstva i patriotski osećaj jeste u jednom trenutku oslabio, ali nove generacije, koje su pametnije od nas, vraćaju se tome. Ne sumnjam da će nam biti bolje kada oni dođu na svoje pozicije. Ne mislim da ja propagiram neku ideologiju, to sam ja. Volim službe“, kroz osmeh je kazao pisac, dodajući da je imao potrebu da ukaže na to da vrlo često slušamo o istorijskim lažnim junacima:
„Odrastao sam uz istoriju koja je uzdizala lažne heroje. Kada sam shvatio da u njihovim delima ne da nema herojstva, nego najvećeg licemerja, to me je odredilo kao pisca. Pre svega mislim na narodnooslobodilačke junake koji su predstavljeni kao heroji, a upravo su nešto suprotno. Žao mi je kada prođem ulicama koje nose imena zločinaca.“
Dejan Stojiljković je istakao da pisac ne treba da šalje poruku, te da su knjige pametnije.
„Poruka često može pogrešno da se protumači, svako može da shvati šta želi. Stiven King je kazao da je priča kao takva najvažnija. Pisac mora da bude dobar pripovedač da bi bio kvalitetan. Mi smo tu da nastavimo tradiciju pripovedanja naših velikana poput Andrića, Pekića, pa kasnije Gorana Petrovića ili Pištala… Na nama je da napišemo priču, a čitalac da doživi zadovoljstvo i eskapizam. U osnovi svega je pripovedanje i priča, kao i humor, a to Slaviša sve poseduje“, zaključio je Stojiljković.
Igor Perišić je za kraj uporedio Pavlovića sa Šeherezadom koja pričom zavodi cara kako bi spasla svoj život, rekavši da zbirka „Osvetnci i klevetnici“ drži čitaoca budnim, ako ne 1001, onda sigurno celu noć.
Nakon romana „Zavet heroja“, „Apisov apostol“ i „Himerina krv“, prva knjiga priča Slaviše Pavlovića govori o svetinji pravde i njenom zadovoljenju, o junacima koji, kada sistem zakaže, odlučuju da se, oslanjajući se na sopstvene snage, obračunaju sa nepravdom.
„Ova zbirka je nastajala protekle decenije. Pisao sam priče, ali sam bio u potrazi jedne niti koja bi povezivala sve. Za razliku od romana gde imate jednog glavnog junaka kojeg ’vozite’ kroz različite prilke, kada pišete priče, potrebno je uvesti čitaoca u svaku, kao i upoznati ih sa potpuno novim likovima, zato je za mene zahtevnije pisati priče“, priznao je Pavlović.
Dejan Stojiljković je ovoga puta govorio kao urednik, istakavši da mu je drago što je Laguna jedna od retkih izdavačkih kuća koja neguje pripovetku i pripovedanje.
„Priče se čitaju vrlo rado i važne su za svakog pisca. U Slavišinoj zbirci imamo tematski i vremenski raspon koji povezuje nit koji se vidi u naslovu. Kriminalistička priča se događa osamdesetih u Kladovu, druga se događa za vreme balkanskih ratova, imate savremenu priču o gibanjima na ovoj našoj, uvek uzburkanoj, književnoj sceni… Sve njih povezuje Slavišina poetika koju je publika prepoznala i prihvatila. Dobar pisac piše za sebe knjige kakve bi on čitao, ali je suština u komunikaciji jer uvek tamo negde ima neko ko te čita“, kazao je Stojiljković.
Vladimir Kecmanović je takođe istakao piščevu poetiku i prepoznatljiv stil koji, uprkos pomenutoj tematskoj i hronološkoj širini, uspeva da nas drži vezane za knjigu:
„To je jedan od razloga zašto ova knjiga ima zavidan broj čitalaca koji su ovde u ovolikom broju. Takođe, njegove priče su vrlo filmične pa nas lako uvlače u svoj svet.“
Da priča ne trpi slab trenutak i grešku koja bi mogla da se provuče u romanu, istakao je Igor Perišić, dodajući da je Pavlović kroz svoje romane, pa i sada kroz ovu zbirku, uspeo da stvori svoje pismo i da se profiliše kao autor koji ima svoju doslednu poetičku ideologiju – što i jeste čestica koja povezuje sve priče.
„Slaviša ide iz kontre i izlazi iz onoga što je opšteprihvaćeno, poželjno, prihvatljivo i ono što je globalistički servirano. Dobar pisac uvek teži da ono što izlazi iz njegove intime, ono što oseća i promišlja, stavi na papir. Kod Pavlovića imamo duh novog, kritičkog patriotizma, novog junaštva i ironije herojstva“, smatra Perišić.
Pavlović je istakao da pisac treba da piše o onome što zna.
„Duh jedinstva i patriotski osećaj jeste u jednom trenutku oslabio, ali nove generacije, koje su pametnije od nas, vraćaju se tome. Ne sumnjam da će nam biti bolje kada oni dođu na svoje pozicije. Ne mislim da ja propagiram neku ideologiju, to sam ja. Volim službe“, kroz osmeh je kazao pisac, dodajući da je imao potrebu da ukaže na to da vrlo često slušamo o istorijskim lažnim junacima:
„Odrastao sam uz istoriju koja je uzdizala lažne heroje. Kada sam shvatio da u njihovim delima ne da nema herojstva, nego najvećeg licemerja, to me je odredilo kao pisca. Pre svega mislim na narodnooslobodilačke junake koji su predstavljeni kao heroji, a upravo su nešto suprotno. Žao mi je kada prođem ulicama koje nose imena zločinaca.“
Dejan Stojiljković je istakao da pisac ne treba da šalje poruku, te da su knjige pametnije.
„Poruka često može pogrešno da se protumači, svako može da shvati šta želi. Stiven King je kazao da je priča kao takva najvažnija. Pisac mora da bude dobar pripovedač da bi bio kvalitetan. Mi smo tu da nastavimo tradiciju pripovedanja naših velikana poput Andrića, Pekića, pa kasnije Gorana Petrovića ili Pištala… Na nama je da napišemo priču, a čitalac da doživi zadovoljstvo i eskapizam. U osnovi svega je pripovedanje i priča, kao i humor, a to Slaviša sve poseduje“, zaključio je Stojiljković.
Igor Perišić je za kraj uporedio Pavlovića sa Šeherezadom koja pričom zavodi cara kako bi spasla svoj život, rekavši da zbirka „Osvetnci i klevetnici“ drži čitaoca budnim, ako ne 1001, onda sigurno celu noć.
Autor: Slaviša Pavlović
