Zbirka poezije „Ispovest tumača carevog sna“ Selimira Radulovića u prodaji od 5. marta
Zbriku izabranih i novih pesama Selimira Radulovića „Ispovest tumača carevog sna“ možete pronaći od četvrtka 5. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
„U najoskudnije vreme koje se više ne pita čemu pesnici, nego proglašava i kraj poezije, svedoci smo snažne obnove duhovnog pesništva na srpskom jeziku. U toj obnovi sve je uočljivije i značajnije pesmotvorje Selimira Radulovića.“ Akademik Matija Bećković
„Da je za ovo naše protivurečno i haotično doba upravo spasonosno da se vrati nekom vremenu obeleženom čvrstinom i stabilnošću čovekovog doživljaja sveta, da je za ovo rastrojeno doba dragocen povratak Bibliji, hrišćanskom predanju i srednjovekovlju, to dobro zna pesnik Selimir Radulović. Stoga on o tome posvećeno i strasno peva.“ Ivan Negrišorac
„Kao da Selimir Radulović potvrđuje ideju da je, poput biblioteke, neophodno katalogizovati i svet, ne bi li se, u savršenom obliku, vratio Gospodu. Upravo je u takvom procesu imaginativnog pribiranja (ne)mogući reciprocitet, malog i velikog, jedan od istinskih zametaka mnogozvučnih sfera Radulovićevog pevanja, obručenih i u misli da se (n)igde (...), kao na nebesima, ne obelodanjuje ukrštaj velikog i malog, odnosno malog i velikog.“ Mina M. Đurić
„Poezija Selimira Radulovića je prošla kroz transformaciju – od početne neoavangardističke pozicije sumnje u smisao do sadašnjeg neporecivog poverenja u smisao. Razlika je u tome što je pesnik isprva tražio smisao u imanenciji jezika i njegovih pojava, a kasnije ga našao u krajnjoj transcedenciji svetog.“ Saša Radojčić
Selimir Radulović (Cetinje, 1953) objavio je osam pesničkih knjiga: „Poslednji dani“ (1986), „San o praznini“ (1993), „U sjenku ulazim, oče“ (1995), „O tajni rizničara svih suza“ (2005), „Snovi svetog putnika“ (2009), „Pod kišom suza s Patmosa“ (2012), „O pastiru i kamenu sa sedam očiju“ (2015), „Senka osmog eona“ (2016); knjige izabranih pesama: „Po licu noći“ (1996, 1997), „Knjiga očeva“ (2004), „Gde Bogu se nadah“ (2006), „Izveštaj iz zemlje živih“ (2009), „Svetlo iz očeve kolibe“ (2011) i knjige izabranih i novih pesama: „S visa sunčanog, strašnog“ (1999), „Kao mirni i svetli vesnik“ (2008), „Pesma s ostrva siročadi“ (2010), „Dah male molitve (2017)“. U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu „Izabrana dela (I–V)“. Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: „Pesnik nokturna“ (1995) i „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015). Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstova „Povoj i članci“ (1987) i knjige ogleda „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015). Izdavačka kuća Čigoja objavila je, u kolekciji „Odgovori“, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem „Očevo lice knjige“ (2017). Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu. Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990–1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992–1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997–2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001–2012), direktor Sterijinog pozorja (2012–2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Potpredsednik je Udruženja književnika Srbije, član Upravnog odbora Matice srpske i predsednik Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta. Živi u Novom Sadu.
„U najoskudnije vreme koje se više ne pita čemu pesnici, nego proglašava i kraj poezije, svedoci smo snažne obnove duhovnog pesništva na srpskom jeziku. U toj obnovi sve je uočljivije i značajnije pesmotvorje Selimira Radulovića.“ Akademik Matija Bećković
„Da je za ovo naše protivurečno i haotično doba upravo spasonosno da se vrati nekom vremenu obeleženom čvrstinom i stabilnošću čovekovog doživljaja sveta, da je za ovo rastrojeno doba dragocen povratak Bibliji, hrišćanskom predanju i srednjovekovlju, to dobro zna pesnik Selimir Radulović. Stoga on o tome posvećeno i strasno peva.“ Ivan Negrišorac
„Kao da Selimir Radulović potvrđuje ideju da je, poput biblioteke, neophodno katalogizovati i svet, ne bi li se, u savršenom obliku, vratio Gospodu. Upravo je u takvom procesu imaginativnog pribiranja (ne)mogući reciprocitet, malog i velikog, jedan od istinskih zametaka mnogozvučnih sfera Radulovićevog pevanja, obručenih i u misli da se (n)igde (...), kao na nebesima, ne obelodanjuje ukrštaj velikog i malog, odnosno malog i velikog.“ Mina M. Đurić
„Poezija Selimira Radulovića je prošla kroz transformaciju – od početne neoavangardističke pozicije sumnje u smisao do sadašnjeg neporecivog poverenja u smisao. Razlika je u tome što je pesnik isprva tražio smisao u imanenciji jezika i njegovih pojava, a kasnije ga našao u krajnjoj transcedenciji svetog.“ Saša Radojčić
Selimir Radulović (Cetinje, 1953) objavio je osam pesničkih knjiga: „Poslednji dani“ (1986), „San o praznini“ (1993), „U sjenku ulazim, oče“ (1995), „O tajni rizničara svih suza“ (2005), „Snovi svetog putnika“ (2009), „Pod kišom suza s Patmosa“ (2012), „O pastiru i kamenu sa sedam očiju“ (2015), „Senka osmog eona“ (2016); knjige izabranih pesama: „Po licu noći“ (1996, 1997), „Knjiga očeva“ (2004), „Gde Bogu se nadah“ (2006), „Izveštaj iz zemlje živih“ (2009), „Svetlo iz očeve kolibe“ (2011) i knjige izabranih i novih pesama: „S visa sunčanog, strašnog“ (1999), „Kao mirni i svetli vesnik“ (2008), „Pesma s ostrva siročadi“ (2010), „Dah male molitve (2017)“. U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu „Izabrana dela (I–V)“. Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: „Pesnik nokturna“ (1995) i „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015). Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstova „Povoj i članci“ (1987) i knjige ogleda „Svetlo iz očeve kolibe“ (2015). Izdavačka kuća Čigoja objavila je, u kolekciji „Odgovori“, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem „Očevo lice knjige“ (2017). Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu. Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990–1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992–1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997–2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001–2012), direktor Sterijinog pozorja (2012–2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Potpredsednik je Udruženja književnika Srbije, član Upravnog odbora Matice srpske i predsednik Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta. Živi u Novom Sadu.
