Gi Žimen

Rođen je 1954. u Alžiru. Danas živi blizu Orleana, gde se bavi pisanjem. Među njegovim najnovijim objavljenim knjigama su: La machine à voler les cœurs (Rageot), Le jeu du dictionnaire (L’Ecole des loisirs), La nuit des otages (Michalon), Le ciel déchiré (Nathan). Njegova knjiga La protestation (Pocket junior) dobila je Nagradu za najbolji roman za mlade. „Mit o Orfeju nadahnjivao je mnoge pisce i pesnike u svim epohama. Od Ovidija (Metamorfoze, X knjiga) pozajmio sam početak ode kornjači (poglavlje 4), deo Orfejeve molbe (poglavlje 8) i njegovo obraćanje Hadu (poglavlje 9).Takođe sam pozajmljivao iz nekih dela koja nisu direktno povezana s tim mitom:– u poglavlju 8, ’Zašto sada, zašto već?’ inspirisao sam se Žakom Brelom (J’arrive), a ’Otvorite mi ova vrata na koja plačući kucam’ uzeto je iz poeme ’Putnik’ (u Alkoholima) Gijoma Apolinera;– u poglavlju 11, nadimak ’Neutešivi’, a odmah zatim i ’Udovac’ uzeti su od Žerara de Nervala (El Desdichado); dečakova pesma (koja se nastavlja u poglavlju 12) citat je iz Lamartinove pesme (Misli o smrti); najzad, rečenica koju izgovara Orfej (Onda sam ja nečovečno čudovište) uzeta je iz Bestijarija (Alkoholi) Gijoma Apolinera.“