Jukio Mišima

Jukio Mišima je bilo književno ime Kimitakea Hiraokea, japanskog pisca rođenog 14. januara 1925. godine u Tokiju. Njegova majka je bila aristokratskog porekla, a preci su joj bili samuraji. Njegovo detinjstvo je obeležila figura bake Nacu Nagai, koja ga je odvojila od porodice – roditelja, mlađe sestre i brata – i prenela mu aristokratske manire, ljubav prema književnosti i pozorištu, ali i niz frustracija koje su se kasnije ispoljile u njegovom životu i stvaralaštvu. Kada se sa dvanaest godina vratio svojoj porodici, posle boravka kod neurotične i tvrdoglave bake, brigu o njegovom vaspitanju preuzima otac, veoma strog čovek, naklonjen nepopustljivoj vojničkoj disciplini. Izbegao je regrutaciju, pa nije učestvovao u Drugom svetskom ratu. Po završetku srednje škole, u skladu sa očevom željom, upisao se na Pravni fakultet, na Carskom univerzitetu u Tokiju, i nastavio da se bavi pisanjem. Posle diplomiranja, 1947. godine, zaposlio se u Ministarstvu finansija, ali ga činovnička karijera nije zanimala. Uz očev pristanak, oslobodio se posla i posvetio svojoj strasti – pisanju. Autobiografski roman „Ispovest maske“ objavio je 1949. godine, a tema homoseksualnosti izazvala je pravu senzaciju. Roman je stekao veliku popularnost kod čitalaca i od tog trenutka počinje Mišimina plodna književna karijera. Pisao je popularne novele, kratke priče, eseje, kao i znamenita dela za kabuki pozorište i modernu nō dramu. Šezdesetih godina zbližava se sa grupom nacionalistički orijentisanih aktivista, protiveći se američkoj okupaciji Japana posle Drugog svetskog rata, savezništvu sa tom velikom silom, oduzimanju caru statusa živog božanstva i odrođavanju mladih Japanaca od tradicije svoje zemlje, i stupa u sastav japanskih snaga samoodbrane. Krajem 1968. godine formira paravojnu jedinicu pod nazivom „Društvo štita“, sa ciljem da pomogne armiji u slučaju izbijanja komunističke revolucije. Kulminacija njegovog političkog angažovanja odigrala se 25. novembra 1970, kada je sa četiri člana svog društva pokušao da izvede državni udar. Njih petorica su ušla u tokijski generalštab japanskih odbrambenih snaga, vezali komandanta za stolicu, a Mišima je održao govor koji je iziritirao vojnike. Nakon toga izvršio je tradicionalno samoubistvo, sepuku, zabivši sebi kratak mač u stomak.