Paula Koelja nije lako citati,ali nije ni on tek tako postao najeminentniji pisac savremenog doba,najpraceniji autor na drustvenim mrezama,ambasador mira pri UN. Uzivala sam citajuci njegovo \"hodocasnicko\" putovanje Transsibirskom zeleznicom,dok upoznaje sebe u proslosti i sadasnjosti. Svako od nas ponekad zapadne u depresivnu ispraznu rutinu. Zato je tu put samospoznaje, vere prvo u sebe,a zatim i u Boga. Upoznati svoj Alef, svoje sada. A ono sto radimo u sadasnjosti, utice na buducnost. Na svom putovanju vozom i spoznajuci sebe, upoznaje neobicnu devojku iz Turske-Hilal. Sa njom otkriva povezanost ljubavlju iz proslosti, dozivljava svet, ljubav, smrt u jednom - \"alefovskom\" momentu. Roman je ogoljena dusa slavnog pisca, ali i poruka da je ljubav sve, da se rutina leci putovanjem u novo, ali i u samog sebe. Uzivati u lepim sitnim stvarima koje cine zivot. Opustila sam se posle ove knjige i na trenutak spoznala svoj Alef. Knjiga za sve koji zele naci sebe i videti prave zivotne poruke.

Komentar možda sadrži spojlere!!! Ovo je možda najdublji i najmističniji Koeljov roman. Radnja je tu da pruži neko dešavanje i ima lepih opisa situacija Rusije. Ali prvenstveno preporučujem ovu knjigu ako ste prethodno čitali osnovna dela pisca. Jer ovde se ide u proučavanje duše i spiritualnog života dodirujući granične teme kao reinkarnacija. Tu i tamo u knjizi se kriju veoma kvalitetne pouke i mudrosti koje će osvestiti čitaoca na nov pogled na stvarnost. Paradoksalno kako ima i poleta i dragulja o životu tako ima i nižih kvaliteta. Lično mi se malo sviđa na pr. to što je glavni lik skoro uvek, uvek u pravu, onda neke stvari su možda malo nameštene da se uklope u priču, na pr. lepa devojka od 20 godina i sl, neki raspleti su čudni, na pr. ako je Hilal zaista bila spaljena kao \"veštica\" onda smatram da zaslužuje najviši mogući razvoj, veći od glavnog junaka, a ono ispade junak koji je bio inkvizicija je više evoluirao od \"veštice\", pa onda on savetuje nju!? Malo to ima veze. Hvala.

Rvanje junaka sa sopstvenom duhovnom neaktivnošću, nepokretnošću i stagnacijom vidno je ispoljeno u ovom romanu i očigledno je da mu je potrebna promena, konkretni koraci i značajan napor. Međutim, to teško da može kao na dugme, to definitivno nije tako lako. Možemo znati šta moramo da uradimo, možemo znati takođe da je neizbežno i bez alternative pravljenje određenih promena, ali opet nam nemiri, unutrašnja previranja i lomovi otežavaju i onako preoprezno, nesigurno koračanje puteljkom duboke, neophodne promene. Možda prema podsvesnim energijama naše ličnosti imamo neki pradavni, drevni dug ili obećanje da nećemo prodreti u suštinu, srž naše ličnosti, da nikad nećemo napraviti potpuni proboj, ko to može znati šta je u pitanju. Jedno je sigurno( ustvari, valjda je sigurno, zavisi od čitaoca), Alef nam neće raskrčiti put i osvetliti ga, tako da i nakon ovog literarnog poduhvata nastavljamo s putovanjem i strastvenom potragom, traganjem za sobom. <br />Jer, nema nam druge.

Čitači,toplo preporučujem svaku Koeljovu knjigu jer se iz svake može nešto pametno naučiti.Svaka nosi neke životne poruke i savete o kojima možda ne razmišljate a trebalo bi.Posvetiti vremmena sebi i traženju suštine svoga života,jer po nekada umemo da zalutamo i gajimo iluziju da smo na pravom putu.