Ni nacin pisanja,ni teme koje obradjuje nisu toliko interesantne kao poruka-covek se ne moze osloboditi namatnutog dok ne nadje svog Boga u sebi,izgradi vlastito razumevanje zivota i moralni kodeks.

Knjiga nije od onih koje se gutaju u smislu da oči prelaze preko slova na papiru ne upošljavajući mozak u velikoj meri. Ne. Mora da se razmišlja sve vreme. O smislu života. O veri. Šta je to vera? Da li je to ono što je nekad neko objavio, a drugi postavili kao pravila? U ranom detinjstvu, možda i jeste, ali kako čovek odrasta, oči mu se otvaraju... Ruku na srce, ne otvore se svima. Mnogi ostaju u mraku iza paravana od pravila i normi, misleći da je to jedino ispravno. Ali, i njima treba oprostiti, jer oni su kao deca. Samo, problem je kako ih izvući iz kandži manipulacije. Mali Hajat jeste bio povučen u zagrljaj vere koju je doživljavao na tradicionalan način. Devojci kazuje svoju životnu priču, ne pravdajući sebe za neke stvari koje je počinio, a kojima se ne ponosi. Priča je tužna, ali opet puna života, što i jeste poruka. To je ono što je uz Mininu pomoć shvatio na kraju kada je bio siguran da je izgubio veru. Život je vera...

"...Sve je,sve,izraz Alahove volje,sve je njegova slava.Čak i bol...To je prava istina o životu..."Snažan roman u kome se prikazuje uticaj vere i verskih shvatanja na život savremenih muslimana nastanjenih u Americi.Večiti sukob muslimana i Jevreja,čak i kad su daleko od svojih domovina.Priča o inteligentnim ženama koje plaćaju debelu cenu za svoju pamet u vidu maltretiranja i ponižavanja,prvo u roditeljskom domu a kasnije i u muževljevom...Takve žene,kad naprave izbor,ne povlače se kad vide da je pogrešan,nego sa njim žive,bez obzira na posledice,smatrajući da se sve dešava sa razlogom,da je sve Alahova volja...Hajat Šah je mnogo voleo maminu prijateljicu Minu,sa njom i zbog nje je počeo pručavanje Kurana,želeo je da ga nauči naizust i da tako postane hafiz,želeo je da se ona ponosi njime.Polako se zaljubljivao u nju...Kad je video da joj se dopada očev saradnik Nejtan,učinio je sve da ih razdvoji zato što on nije bio musliman nego Jevrejin...I kad je uspeo u tome,grizla ga je savest,znao je da je loše postupio...Zauvek je ostao osećaj krivice za njenu kasniju sudbinu,njenu bolest i preranu smrt...Morao je odrasti...Trebalo je vremena,ali bilo je suđeno da izgubi veru,a to znači da se oslobodio nekih tradicionalnih verovanja i predrasuda,da sada može živeti slobodno,bez pritisaka i sputavanja...

Dragana Karović

Americki dervis je jedna od mojih omiljenih knjiga. Svako ko voli knjige zasnovane na istinitim pricama, drugim religijama, islamu i Alahu, price koje nam dugo nakon okretanja poslednje strane ostaju u mislima i uvijek ih se rado sjetimo i pricamo o njima, savjetujem i iz srca preporucujem ovu knjigu. Mene je privukla cim sam vidjela da je naslednik Haleda Hoseinia(Khaled Hoseini), jer obozavam knjige koje su povezane sa prijenavedenim stvarima. Da skratim, ljudi, ko ne procita ovu knjigu mnogo ce propustiti.. Obecavam :)

Marina Vuković

Neverovatno je koliko na nas utiču, ne samo porodica i religija, već i tradicija i predrasude koje sa sobom nosi geografsko poreklo. Očima malog Hajata, amerikanizovanog Pakistanca, pratimo odrastanje dečaka u sredini u kojoj je rastrgnut između liberalnog i konzervativnog, umerenog i ekstremističkog. Kroz knjigu se polako upoznajemo sa pakistanskom kulturom i tradicijom, ali i problemima sa kojima se pripadnici pakistanske zajednice susreću u Americi. Na tradicionaliste se ne gleda blagonaklono, a oni koji su prihvatili američki san su izopšteni iz svoje matične zajednice. Na prvi pogled Hajat živi u porodici koja se lepo smestila na novom kontinentu i udobno živi. Simpatično je i njegovo dečačko zaljubljivanje u Minu, otkrivanje sopstvenog tela u pubertetu i njegova naivan ulazak u svet odraslih. Međutim, svet odraslih, ipak, nije tako naivan. Vidimo da nije dovoljna dobra volja, molitve ni marljivost da se iskorene uvrežene predrasude koje razaraju porodice i odbijaju ruke prijateljstva. Ophrvan strašnim slikama i sopstvenim osećajem krivice, odrastanje ovog dečaka je veoma teško i bolno. Na kraju knjige Hajat je već odrastao mladić. I dalje oseća bol i krivicu, i dalje ne može da popravi narušeno, niti da pomogne unesrećenim prijateljima, ali zna da može da napravi korak ka boljoj budućnosti. I to je snaga ove knjige, svest da i najradikalnija tradicija i najkonzervativnije zajednice mogu da se promene, i da pojedinci svojiim primerom mogu da učine svet boljim.