Vilo Kraš

Kada istoričar piše neko delo, on hoda po ivici žileta kako ne bi upao u zamku koju takvi radovi obično nose. A to je da postanu suvoparna, dosadna, puka nabrajanja dešavanja, datuma i činjenica. Entoni Bivor je tu zamku uspešno izbegao tako što meša priče i stradanja običnih ljudi sa ratnim i političkim dešavanjima. Dok Crvena armija nezadrživo ide ka Berlinu, a nacistički režim je ogoljen do same srži svog apsurda, između svega toga se nalazi običan čovek. Zaveden da obožava i veruje u zločinački režim koji mu je obećavao svet, a doneo razaranje, smrt i stradanje. Kao što je stradao sovjetski čovek, takvu sudbinu sada doživljava i nemački civil. Entoni možda previše za moj ukus stavlja akcenat na zločine Crvene armije, a manje na njihov heroizam i požrtvovanost, ali svakako ne laže. Čak i da nije imao pristupe arhivama iz Rusije. Meni su dovoljna svedočenja mojih baka i deka koji su imali dodira sa vojnicima Crvene armije. A koja je poklapaju sa ovima iznetim u knjizi.

Vilo Kraš

I treća knjiga istog autora gde je Crvena armija predstavljena kao zločinačka. Najmanje kao i Vermaht, ako ne i gore. U opisu Barbarose i Staljingrada pisac nije ni blizu tako detaljno opisivao zverstva koja su nacisti pravili po SSSR-u. Osvete je sigurno bilo i, kao i svuda, u Berlinu su civili prošli najgore. Ali koliko god to zvučalo surovo nisu prošli ni blizu tako loše u poređenju sa milionima i milionima Rusa i drugih naroda pod nacističkim režimom kojim su isti ti Berlinci bili oduševljeni.

Brutalno dobra knjiga! Apsolutna preporuka za sve bili ili ne ljubitelji istorijskih romana.

Vilo Kraš

Knjiga je kao što je i očekivano izvanredna! Sve ono što su želeli Moskvi, Lenjingradu i Staljingradu, a činili Kijevu i Minsku, vratilo im se duplo. Pošteno i zasluženo!<br /><br />Kratka napomena ili kritika za grafičkog dizajnera, bukvalno ne postoji nikakva razlika u dizajnu dela Berlin, Staljingrad i Barbarosa. Od dizajnera se očekuje kreativnost a ne prepisivanje. Ipak je Laguna u pitanju.